Порошенко је почео откида „дугмад са мундира“ као Хитлер у априлу 1945.

Порошенко са генералима

• Већ разорен и болестан фирер (Хитлер) је 1945. померао по карти отргнуту дугмад са свог мундира да означи војне формације које су у суровој стварности већ биле уништене од стране Црвене армије. Слична је ситуација и са садашњим самозваним кијевским режимом. Нису прошле две године од момента њихових првих председничких избора на иностраним бајонетима, избора који су помогли хунта да се легализује, а она је уништила економију и политички систем својим бесмисленим, неспособним и некомпетентним поступцима, а потпуно је „сагорела“ на баналном лоповлуку и разбојништву
• Порошенко – није Хитлер. Он је – чоколадни „Круп“, односно, није уметник, није параноик, не – он није занесењак. Он је бизнисмен, човек апсолутно суров и равнодушан према свему, сем према новцу. Он схвата да је све готово
• Никога не треба да обману бравуре украјинских политичара и пропаганда медија! То је само прикривање. Све је веома лоше

Пише: Максим РАВРЕБА

MНОГО тога што се дешава у Кијеву подсећа на сличне догађаје у Берлину у априлу 1945. или у том истом Кијеву – такође у априлу, само 1918.

Већ разорен и болестан фирер (Хитлер) је 1945. померао по карти отргнуту дугмад са свог мундира да означи војне формације које су у суровој стварности већ биле уништене од стране Црвене армије.

Трећи рајх више није постојао, сви његови органи власти деловали су самостално и према ситуацији, држава нациста нагло се распадала на мрвице, али је фирер још увек покушавао да се бори, иако је схватао да је његовој авантури дошао крај.

А 1918. Централну раду – самопрокламовану владу националиста-самостијника (присталица независности) самопроглашене Украјинске Народне Републике – која се на немачким бајонетима вратила у Кијев (одакле ју је избацила Црвена армија) после Брестског мира, разјурио је немачки наредник.

„Они ништа нису научили и ништа нису заборавили – писао је о тим догађајима њихов очевидац, историчар Дмитриј Дорошенко. – Њихово уобичајено понашање само је добило још већу самоувереност, они су се осећали као победници. Почела су једна за другим бесмислена наређења, размирице, скандали и све се завршило онако како је морало да се заврши: други људи узели су у своје руке формирање украјинске државе, а није прошло ни два месеца од када се Централна рада вратила у Кијев“.

Није ли исто таква ситуација са садашњим самозваним кијевским режимом?

Нису прошле две године од момента њихових првих председничких избора на иностраним бајонетима, избора који су помогли да се легализује хунта и, као и 1918. након што је уништила економију и политички систем својим бесмисленим, неспособним и некомпетентним поступцима и започетим грађанским ратом, нова националистичка „рада“ такође је „сагорела“ на баналном лоповлуку и разбојништву.

Порошенко – није Хитлер. Он је – чоколадни „Круп“, односно, није уметник, није параноик, не – он није занесењак. Он је бизнисмен, човек апсолутно суров и равнодушан према свему, сем према новцу. Он схвата да је све готово.

Рада је утонула у уобичајени хаос и не ради, влада се побунила против њега и такође не ради. Видећи да је наступило безвлашће, хиљаде чиновник свих нивоа почели су да делују самостално и према ситуацији.

Предосећајући да од новог мајдана или оружаног преврата они лично не могу очекивати ништа добро, политичари настављају да певају своје научене песме (друге и не знају) и да вуку смртно рањену државу у нове парламентарне изборе. Сви они после избора виде нове председничке изборе, а себе као – председника.

Порошенко види да се држава наочиглед свих распада, да државни органи не раде, да нема судства, да је полиција банкротирала, да стари чиновници ратују с новим и да је сваки на све спреман ради очувања своје фотеље.

А главно – хаос је свима од користи, од старих шема нико не жели да одустане, и не може, и сви су сигурни да ће остати некажњени!

Узимајући у обзир природну инертност локалног политикума, украјински хаос, у који је земља утонула годину и по пре него што је морала, изгледа овако.

Обратите пажњу: никога не треба да обману бравуре украјинских политичара и пропаганда медија! То је само прикривање. Све је веома лоше.

Распала се владајућа коалиција Раде. У Украјини нема парламента већ више од два месеца. Нова коалиција се не наслућује. Сви преговори су блокирани зато што сваки од скупштинских бунтовника (Радикали – Љашко, Баткившчина – Тимошенко и Самопомоћ градоначелника Лавова, Садовој, себе сматрају за лидере опозиције и власнике „златне акције“.

Њихови апетити расту наочиглед свих. Буквално за два дана Тимошенко је повећала број ставки свог ултиматума (услова за улазак у коалицију) за четири пута, било их је 4, а сада – 17. Љашко такође има своје услове, Самопомоћ своје и то су ултиматуми искључени из разматрања.

У ствари, украјински политичари као шарени папагаји само понављају следећу у низу сентенци амбасадора САД у Украјини, Џефрија Пајета, о „влади технократа“ и „корупцији тужилаштва“. Прочитајте Twitter америчког дипломате и погледајте ко од политичара најбрже реагује на промену правца ветра са Потомка – веома је забавно!

Све што су могли – упропастили су.

Четрдесет хиљада војника казнене армије кренуће са фронта кућама, где све до једног не чека ни посао, ни зарада, ни обећане привилегије. Ништа.

По Порошенковој замисли, та снага стихије треба да буде захвална лично њему због избављења од свакодневног страха од смрти. Они умеју да ратују. Уосталом, 4о хиљада јефтиније је од 40 милиона. Лакше је платити њима и њима управљати. Само, то није гаранција, ако се на ствари гледа очима бизнисмена Порошенка.

А он је летео у САД да учини последњи покушај да наговори Запад да ради за Украјину оно што су СССР и Русија увек радили – да помаже, не речима, него делима. Да храни, издржава и да за узврат не тражи ништа посебно.

Не сумњам да је медијска послуга његове администрације припремила за свог шефа савремене живописне презентације. Али, те презентације – нису црвене тачке ласерског показивача на графикону „укрупњавања и проширивања“ Украјине на путу ка европским вредностима и натовским стандардима.

Не! То су отргнута дугмад са фиреровог мундира на карти одбране Берлина у априлу 1945.

Ближи се крај.

Запамтите, земљаци, и чувајте се!

Превела Ксенија Трајковић

Извор: Факти