Одговор Грузијске Цркве на оптужбе клирика Васељенске патријаршије

Текст садржи одговор представника Грузијске цркве, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Андреја горијског и aтенског, на чланак протојереја Васељенске патријаршије Џорџа Тсетсија под називом „Истинит догађај или провокација, одлука Грузијске Цркве?” (извор за оба писма: amen.gr)

Његова Светост Католикос-Патријарх целе Грузије Илија II и митрополит Андреј (Гвазава) горијски и атенски

Одговор Његовог Преосвештенства је темељан, искрен и сасвим открива како је, с једне стране, Грузијска Црква била доследна и сасвим отворена, чак и док је показивала велику уздржаност и стрпљење зарад православног јединства, и, с друге стране, како је Васељенска Патријаршија била груба, агресивна и одбацивала не само Грузијску Цркву, већ и Антиохијску патријаршију.
У писму се такође потврђује да су Грузијска Црква и Антиохијска патријаршија одбиле да потпишу текст „Тајна брака и његове препреке“. Такође се наводи да је текст „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“ био изложен оштрој критици и замеркама од стране Светог Синода Грузијске Цркве на последњој седници, после састанка епископа у Женеви.

Исто тако, митрополит Андреј се супротставља критичком ставу протојереја према принципу једногласности и упућује му питање да ли је одлука оваквог принципа гласања на Великом и Светом Сабору сада доведена у питање. Овим се подсећа на недавни говор патријарха Вартоломеја, у коме је он редефинисао појам једногласности чиме је у суштини негира, тврдећи да ако једна или две помесне цркве не прихвате текст то ће бити уредно забележено, али ће текст бити прихваћен. “Протокол гласања на Сабору састојаће се у томе да ће свака аутокефална црква бити ограничена на један глас а свако неслагање унутар чланова једне помесне цркве биће остављено по страни као њен “унутрашњи проблем”, што је према учењу Цркве неприхватљиво за сваки Свеправославни сабор.“ (из текста: Шта је православно на Свеправославном Сабору )

Иако је читаво писмо вредно пажње, до сада је преведен следећи, најпотребнији део:

2. Са завршетком рада специјалне Међуправославне комисије (именоване 2014. године, која је завршила са радом у пролеће 2015. године), а пошто је обавештен о резултатима преко свог представника, Свети Синод Грузијске Цркве послао је писмо, у име патрајарха Илије, Његовој Светости Васељенском патријарху, у којем су, између осталог, изражене следеће мисли и запажања у вези са текстовима који су послати на Пети састанак предсаборног одбора у октобру 2015. године на ревизију и потврду:

а) текстови који се припремају за Велики и Свети Сабор морају нагласити јасно и недвосмислено да Православна црква представља Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву у којој постоји апостолско наслеђе, истинско крштење, Свето Причешће и друге Свете Тајне хришћанске вере.

б) мора бити наведено веома јасно, да је, у складу са њеном онтолошком природом, јединство Цркве немогуће разбити (поделити Цркву). Из тог разлога Православна Црква увек води дијалог са различитим конфесијама са циљем њиховог повратка у загрљај Цркве.

Због свих исказаних узрока Саборна Црква од Истока пресекла је своје општење (заједничарење) са посебном римском црквом. А римски епископи, као што су са гордошћу почели, гордошћу и савршавају… Они се упињу да докажу како је Православна Саборна Црква, од њих отпала, посебна црква. То је нетачно и наопако. Истина сведочи да је римска црква отпала од Православне.

Св. Амвросије Оптински

ц) текст „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“ мора да садржи процену билатералних дијалога који се воде са разним хришћанским конфесијама, јер одговорност одређивања будућег правца тих дијалога припада управо Великом и Светом Сабору.

д) сматрамо неприхватљивим подношење текстова „Питање заједничког календара“ и „Препреке брака“ Великом Сабору, у њиховом садашњем облику, јер су у супротности са канонском традицијом Православне Цркве.

…У писму се наводи да сви текстови који су већ прошли кроз припремне фазе, морају бити јавни, да би се пружило довољно времена Цркви у целини да их проучи и понуди своје ставове…

3. Са таквим правцем (наше цркве) и са намером да радимо на изградњи Цркве, ми, представници Грузијске Православне Цркве, отишли смо на Пети предсаборни састанак (у октобру 2015. године). Међутим, тамо су нас сачекала изненађења. Када је рад почео, Његово Високопреосвештенство, председник, митрополит Јован Зизулас, изјавио је да, према његовом мишљењу, на овом састанку нема могућности измена текстова предсаборних састанака из 1982. и 1986. године, већ само постоји могућност ревизија измена које смо сами начинили као специјални Међуправославни одбор!

Када смо коначно стигли до испитивања текста „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“, права нас представника Пресвете Грузијске Цркве и Антиохијске Цркве да изразимо своје мишљење (гарантовано Свеправославним одредбама) укинута су под изговором да нисмо поднели писмене предлоге у вези са предложеним изменама у текстовима.
Затим, право равноправног учешћа представника Грузијске и Антиохијске Цркве је стављено на гласање целог тела Скупштине. Осећали смо се веома увређено. На крају, “дато” нам је право да говоримо, међутим нисмо били у могућности да то искористимо у циљу побољшања целог текста.
Ако ће овакав наш став бити означен као „тврдоглаво и схоластичко понашање“ (као што је протојереј Васељенске патријаршије Џорџ Тсетси написао у свом чланку, којем је ово писмо одговор), како онда треба окарактерисати поступак председника Специјалног Одбора (митрополита Јована Зизуласа) који је седам сати покушавао да „убеди“ представнике цркви да прихвате измену само једног става по његовом избору?

Митрополит Андреј горијски и атенски

Извор: Православље живот вечни