Осам манастира Молдавије неће помињати помесног архијереја ако он не осуди текстове докумената за „Свети и Велики Сабор“.

Објављено 31. марта 2016. год.

Његовом Преосвештенству Петру, Епископу Унгенском и Ниспоренском

Преосвећени Владико Унгенски,

Чврсто смо уверени да сте Ви истински Архипастир, који се у духу љубави и пожртвованости брине о старим монашким обитељима и о свим православним Хришћанима, који су Вам поверени на старатељство. С болом у души, ми настојатељи и настојатељице манастира Унгенско-Ниспоренске епархије, као и монашке заједнице, будући да смо духовна чеда и чланови Цркве, узнемирени смо ситуацијом и провокацијама, које стижу на адресу Цркве и православне вере.

Од свега што се догађа у окриљу православне вере, нарочиту узнемиреност и забринутост изазива Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који ће се одржати у периоду од 16. до 27. јуна 2016. године. 31. јануара 2016. године је састављен допис на име Вашег Преосвештенства и донета је резолуција са потписима свих настојатеља и настојатељица манастира Унгенске епархије. У резолуцији су наведене опасности, које нам прете.

Принуђени смо да признамо да су наше стрепње, описане у горе наведеном обраћању, у којем смо подржали резолуцију међународне богословске конференције «Међурелигиозни синкретизам», одржане 21.-22. јануара 2016. године у граду Кишињеву, у потпуности биле оправдане. Као почасни гост и основни извештач позван је протојереј Теодор Зисис, професор богословског факултета Универзитета «Аристотел» града Солуна. Верници су се више пута обраћали црквеној хијерархији, али ипак нису били саслушани. При доношењу резолуције разматрана је чињеница да: «Кратка историја оног пута који је пређен ради организације и припреме сазива Светог и Великог Сабора, јасно сведочи о томе да су методологија његовог одржавања и тематика основних питања која су разматрана не само стране Православној традицији, већ су и свесно усмерене на то да се она преиспита или чак промени» (1). Такође је истакнуто да «у овој етапи нисмо сигурни да ће предстојећи Сабор моћи да постане истински непатворени логични наставак претходних Сабора и да ће одлуке, донете на њему, одговарати светоотачкој традицији и Светом Духу и да неће бити екуменистичке и посветовњачене» [2]. На жалост, ове активности су се наставиле и после објављивања припремних докумената [3] за такозвани «Свети и Велики Сабор Православне Цркве», без обзира на то што су архијерејима унапред подношене молбе и што се апеловало да не прихвате екуменистичко учење.

Треба истаћи ту чињеницу да су као резултат става и деловања Руске Православне Цркве с дневног реда скинуте теме као што су «Православни календар и датум празновања Васкрса». Не мења се учење о посту, не мења се богослужење, али на синодалном нивоу се прихвата јеретичко учење о екуменизму, и «уместо да се осуди и хитно пресече ова појава, Сабор индиректно као да је прихвата и јача. Очигледно је то заправо основна намена предстојећег Сабора» [4]. Заједно са светим Максимом Исповедником исповедамо да «у вери не постоје компромис и икономија, од којих зависи спасење људских душа» и не прихватамо јерес екуменизма, која се све више шири међу свештеним лицима и мирјанима и озлеђује свест.

Кад говоримо о исправности наших речи, онда се, пре свега, позивамо на припремна документа за Свеправославни Сабор, донета од стране Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве посредством следеће одлуке: «Чланови Архијерејског Сабора сведоче да у свом данашњем виду пројекти докумената Светог и Великог Сабора не нарушавају чистоту православне вере и не одступају од канонског предања Цркве» [5]. Анализирајући истраживања и радове истакнутих савремених богослова, као што су митрополит Пирејски Серафим, протојереј Теодор Зисис, митрополит Лимасолски Анастасије, митрополит Јеротеј (Влахос), професор Димитрије Целенгидис, као и писмо свештених лица и мирјана, упућено Патријарху Бугарском Неофиту, одлуку Грузијске Православне Цркве, исповедамо да пројекти докумената Свеправославног Сабора садрже моменте, који нарушавају православно вероучење. Сматрамо да је немогуће да текст Свеправославног Сабора садржи изразе као што су «успостављање хришћанског јединства», «потрага за изгубљеним јединством», «признавање других хришћанских цркви» (често се помиње у тачкама 4, 5, 6, 7, 12.) Сећамо се речи светог патријарха Фотија: «Постоји само једна Црква Христова – Апостолска и Саборна. Ни неколико, ни чак две. Остале су синагоге клеветника и скуп прељубника» [6]. Светски Савет цркава је извор јереси. На годишњем заседању свештенства Унгенске Епархије сте нас с тугом подсетили да сте наследили 160 православних храмова и 84 молитвене куће секташа за насеље од 320.000 људи. Али зар учешће Руске Православне Цркве на Светском Савету Цркава не отвара нове путеве за активно деловање секташа? Какву корист смо имали од оних међурелигиозних дијалога и сусрета, на којима се под изговором забране прозелитизма забрањује Благовест о Истини? На који начин је утврђена и учвршћена православна вера? Колико људи се вратило у окриље православне вере од својих заблуда?

Преосвећени Владико! Поред богословских заблуда ови пројекти још ремете и православну свест, љубав према истини и правди, љубав према Господу Исусу Христу и Мајци Цркви, која је истинско тело Христово. Свакодневно исповедамо Јединствену, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Желимо да се тога придржавамо до нашег последњег даха.

Болујемо срцем и душом што су на Архијерејском Сабору донете такве одлуке, и полажемо своје наде у молитве Пресветој Богородици, која пролива сузе због наших грехова, због којих је Господ допустио безакоње и ширење лажних учења.

Верујемо, Владико, да је немогуће ћутати о истини и знамо да према речима светог Теодора Студита: «Заповест Божија нам говори да не ћутимо за време опасности за нашу веру» и «А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе» (Јевр. 10, 38) и «ако они ућуте, камење ће повикати» (Лк, 19, 40). «Кад је у питању вера, не можемо да говоримо следеће речи: Ко сам ја? Свештеник? Не. Ратник? Одакле? Радник? Не. Јадник. То се на мене не односи и није моја ствар. Камење ће повикати, а ти ћеш остати равнодушан? (…) И овај јадник, који сад не говори, на Страшном Суду ће дати одговор и само због тога ће бити достојан осуде» [7].

Такође верујемо да ће посредством Вашег исповедања вере победити истина, а народ ће следити благословени пут светих отаца: «Христос је питао апостола Петра. Симоне Јонин! Волиш ли Ме више него они? Петар Му каже: Да, Господе! Ти знаш да Те волим. Исус му каже: паси јагањце Моје. Христос је унапред знао шта ће одговорити Петар. Али Господ му је показао како може више да служи Господу и рекао му – паси јагањце Моје. Тако и ти, пастиру, мораш да пасеш овце Христове. Њих могу да растргну вуци. И Онај, кога ти волиш, воли своје овце. Тако да постоји велика опасност да ћеш изгубити плату своју за свој труд ако останеш равнодушан, кад су у јеку рат против истине и када се прогоне они који Га поштују» [8].

Ваше Преосвештенство! Обраћајући пажњу на све горе речено, молимо Вас да до 4. априла 2016. године предузмете мере и узнесете свој глас у одбрану праве вере и да осудите неправилне погрешне одлуке Архијерејског Сабора, као и јерес екуменизма и све оне који га подржавају и који се нису покајали због својих поступака. У супротном, престаћемо да помињемо архијереја и патријарха који нама руководе, примењујући 15. правило Двократног Цариградског Сабора. Са најдубљим смирењем молимо за Ваше свете молитве и архијерејски благослов. Нека Вас учврсти Господ Бог у исповедању праве вере и у свим добрим и душеспасоносним делима.

Смирени послушници Вашег Преосвештенства

Архимандрит КИРИЛ (Брагуца), настојатељ Световазнесенског Гержавског манастира

Архимандрит СПИРИДОН (Жалбе), настојатељ манастира у част иконе Пресвете Богородице «Свих жалосних радост»

Архимандрит СПИРИДОН (Марин), намесник Светоуспенског Гербовецког манастира

Игуманија ПАРАСКЕВА (Казаку), настојатељница Хинковског манастира Свете Параскеве

Игуманија ГЕОРГИЈА (Плечинте), настојатељница манастира Богородичиног Рождества

Игуманија БЕНЕДИКТА (Мура), настојатељница Свето-Тројицког манастира

Игуманија ЈЕЛИСАВЕТА (Глига), настојатељница Георгијевског манастира

Игуманија АНИМАИСИЈА (Черња), настојатељница Стефановског манастира

_______________________________________________

1. Протојереј Теодор Зисис. «Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Повод за наду или узнемиреност?».
2. Исто.
3. http://www.patriarchia.ru/db/document/pagehtml
4. Протојереј Теодор Зисис. «Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Повод за наду или узнемиреност?».
5. http://sobor.patriarchia.ru/db/text/4367700.html
6. Свети Фотије Велики. Посланица 1. папи Николају.
7. Посланица 81., друга књига, P.G. 99, 1321A-S
8. Житије пустиножитеља Сирије. Букурешт, 2001. год. стр. 21

Извор:  http://www.aparatorul.md/moldova-vosem-monastyrey-ne-budut-po/