У најави још једно непомињање патријарха Кирила

Дана 31. марта 2016. године,  игумани и монаштво осам манастира Унгенскe и Ниспоренскe епархијe (Молдавска Православна Црква Московске Патријаршије)  упутило је апел  у име заједнице ових манастира епископу Унгенском и Ниспоренском Петру, надлежном архијереју.

EUN_6162_измен.размер (1)Монашка заједница (манастири Hârjauca, Veveriţa, Hârbovăţ, Hâncu, Vărzăreşti, Frumoasa, Sf. Mc. Gheorghe (Ungheni) şi Sf. Bin. Voievod Ştefan cel Mare şi Sfânt (Nisporeni)) која је храбро иступила у одбрани Православља.

У обраћању ове монашке заједнице изражава се протест против текста нацрта докумената Свеправославног сабора и, посебно, усвајање ових текстова од стране Синода као и осуда свејереси екуменизма и свих оних који екуменизам подржавају. 

Обрaћајући  се епископу  Петру  упозоравају да ако до 4.априла не уважи ове наведене разлоге и у име Цркве не одбрани православље од новотарија и јереси екуменизма, и јавно не осуди неправославне одлуке архијерејског сабора РПЦ, они ће са престати да помињу надлежног архихереја као и патријарха, сходно 15. канону Прво-другог цариградског сабора.

Подсетимо се да су у фебруару, 12 других свештеника и монаштво из још два манастира у Молдавији престали са помињањем надлежног архијереја и патријарха Кирила на основу проповедања јереси екуменизма, примењујући исти канон, као и  је да је епископ Украјинске православне цркве (Московског патријархата) Лонгин световно име (Жар) марта ове године  учинио исто (своју одлуку образложио је речима:  “Не могу да га помињем јер не знам ко је православан, ко римокатолик, ко јеретик.“),  а све као последицу састанка Патријарха Московског и све Русије Кирила и римског папе.

YAz416LT8pwЕпископ Украјинске православне цркве (Московског патријархата)Лонгин (световно име Михаил Васиљевић Жар), настојатељ Световазнесењског мушког манастираи херој Украјине, близак митрополиту Онуфрију,  је престао да на литургији помиње патријарха Кирила. „Ми православни, по канонима и учењу светих отаца,немамо право да се сусрећемо са јеретицима, без сагласности Светог архијерејског сабора. Хоћу да знате, браћо и сестре, да нама, архијерејима, нико није рекао да ће доћи до таквог сусрета. А без сагласности Сабора, нико нема права да се сусрећес папом римским. Односно, ми православни немамо право да решавамо црквена питања сa јеретицима. То су некаконски сусрети, који су противни канонима и учењу Светих Апостола.Они су могли да се састају и пију кафу или чај… али да један човек решава црквена питања… они на то никада нису имали право.“Одговарајући на питање „зашто се у Световазнесењском манастиру на литургији не помиње име Његове Светости Патријарха Кирила“, епископ Лонгин је рекао:„Ми се молимо за Његову Светост Патријарха Кирила, и браћа се моле, и ви сте дужни да се молите за њега, али ја не могу да гa помињем јер не знам ко је православан, ко римокатолик, ко јеретик.“

У свом апелу посебно се осврћу на дешавања поводом одржавања Свеправославног сабора на Криту (од 16. до 27. јуна 2016. године), сматрајући да је потребно још једном упозорити на потенцијалне опасности којима је одржавањем оваквог сабора Православље изложено. Подсећајући  на усвојену конференцијску резолуцију, из Кишињева ( јануара месеца ове године, Међународна богословска конференција под називом „Међурелигијски синкретизам“) која је уједно и реферат протојереја Теодора Зисиса, у којој стоји да из досадашње историје организације и припреме Свеправославног сабора је и више него јасно  је да таквом  процедуром,методологијом, терминологијом и тематиком основних питања за разматрање не само да нису блиски православној традицији, него је него је безочно скрнаве.

Када говоре о потврди својих  страхова  посебно напомињу   израду припремне документације за Свеправославни сабор која је усвојена од стране Синода Руске православне цркве речима: „Чланови савета владика признају да у свом садашњем облику, нацрти докумената за Свеправославни сабор не нарушавају чистоћу православне вере и нису у супротности са канонским предањем цркве“ .

Након теолшке анализе од стране неких истакнутих личности православља, као као што су Митрополит Серафим Пирејски, Митрополит Атанасије Лимасолски, Митроплоит  Јеротеј (Влахос) , протојереј др. Теодорос Зиссис ,па након писма патријарху Неофиту  Бугарском од стране свештенства и лаика Бугарске православне цркве и неких од докумената докумената Грузијске Цркве , убеђени смо да    текстови  нацрта докумената тзв. „Свеправославног сабора“ садрже низ тешких кршења пуноће цркве.

Исказују осуду и одбацивање јереси екуменизма, између осталог и због чланства Руске православне цркве и осталих помесних цркава у Светском савезу цркава.

Не подржавају став о претварању снисхођења у догмат и канон, односно снисхођење се користи само у случају неких изнимних околности када се сматра прекопотребним ради привођења људи правој вери. Продужена примена снисхођења нарушава и игнорише канонски поредак.

Између осталог, зарад наде да ће њихов апел уродити плодом и вере да је и сам владика прави Христов војник , у свом обраћању позивају се и на речи Св.Теодора Студита: ”Боље ти је дати да ти се језик одсече, него ли ћутати када покушавају праву веру да искваре. Заповест је Господња да не останемо неми у временима кад је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже, ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!”

Након обимног објашњења свог поступка, а све са циљем да се одбране истина и Црква, свој апел завршавају овим речима:  „Преосвећени Владико, узимајући у обзир аргументе овог нашег обраћања, позивамо Вас  да до понедељка, 4. априла, 2016, станете  у одбрану праве вере,  и јавно осудите неправославне одлуке архијерејског сабора РПЦ, као и све оне који подржавају или су подржавали екуменистичку свејерес  и нису се покајали за то. У супротном, имајте на уму да ћемо сходно 15. канону  Светог Константинопољског (двократног прводругог ) Сабора престати да помињемо надлежног архијереја и патријарха“.

Подсећање на 15. канон Светог Константинопољског (двократног прводругог ) Сабора:

У Цркви живој, када епископ учи науку, страну Православној Цркви, свещеници те епархије могу прекинути помињање епископа, који јавно учи јереси, и пре саборске одлуке, сагласно 15. канону Константинопољског сабора“:

А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у Цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.

Извор: Православље живот вечни