Митрополит Пирејски Серафим о исламу

Недавним нападима исламиста, прво у Бриселу, а затим у пакистанском месту Лахоре, када су пострадали европски грађани који наводно дискриминишу муслимане као и римокатолици који су прослављали Ускрс, поново се покреће, на врло трагичан начин, питање глобалне безбедности. Траљаво додуше, јер се оваква злодела приписују искључиво верским фанатицима, а суштина се марљиво прикрива можда и ради службовања сунитском блоку који то финансијски јако добро награди.Један од разлога прикривања истине могла би бити и припадност  широком спектру такозваних „корисних идиота“ система. Разлог можемо тражити и у   дубоко опсесивној акцији њихове демонске мржње према хришћанству и Цркви и то да своју „веру“, ислам, сматрају одговарајућим средством како би се спасао посрнули човек, или је у питању само страх.

Индикативно је то како новинару процењују у коме или чему треба тражити кривца за ова злодела када у самим акцијама и жртве и починиоци имају исти крај- трагично страдају и једни и други.   „Ко је крив? Ислам? Онда би могли кривити и Јеванђеље за злочине крсташа или Свети Грм? „( Real News 26/3/2016, стр. 28) .

Не преиспитујући да ли у у свему томе има удела учење свете књиге Кур’ана  у којој се   прославља „Бог“.  Одбијају да прихвате да је то што се сматра светом  књигом у муслиманском свету уствари водич „верницима“ како што суровије казнити „неверника“ и тако отићи у џеннет-рај. Како је следбенику Аллаха „свети рат“ који води у име „вере“ прописано средство борбе, док у Јеванђељу Исуса Христа нема ни најмање назнаке за рат против неверника или војне борбе за победу у проповедању Јеванђеља.

Насупрот Кур′ану, по Светом Јеванђељу љубав према непријатељима сматра се критеријумом да бисмо били као Створитељ:

Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.(Лука 6,35)

Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив. (Лука 6,36)

Ми можемо постати <синовима и кћерима Највишега> ,људи који на зло могу одговорити добрим, на мржњу љубављу. Живећи неограничену самилост, праштајући онима који нас повреде, сведочимо да је Бог милосрђа присутан у срцу света обележеног одбацивањем људи, где они који су другачији бивају одбачени или презрени.

Убиства неверника па онда и она која захтевају да и убица страда (попут камиказа или у скорије време бомбаши самоубице)  по наводима из Кур’ана су „Божје дело“ -оличено у књизи Кур’ану у сури <<Плен» (Ал -Анфал) који се односи на догађај када су медински муслимани под вођством самог Мухамеда напали код Ел Бедре велики караван трговаца и меканске чете, који су каравану притекли у помоћ, у 17. стиху у којем се каже: „Ви њих нисте убијали него Аллах; и ти ниси бацио, кад си бацио, него је Аллах бацио, да би вернике лепом кушњом искушао – Аллах заиста све чује и све зна“, и у стиху 18: “ Тако вам је то било, и да би Аллах лукавства неверника ослабио“. У сури Ал-Ма’иде << Трпеза>>, у стиху 33. говори “ Бог „:  „Казна за оне који против Аллаха и Посланика Његова војују и који неред на Земљи чине јесте: да буду убијени, или разапети, или да им се унакрст руке и ноге одсеку или да се из земље прогнају.* То им је понижење на овоме свету, а на ономе свету чека их их патња велика“.Затим  и у сури Ал-Анфал <<Плен>>  у стиху 12. “ Бог“ изјављује:“ Када је Господар твој надахнуо мелеке: „Ја сам с вама, па учврстите оне који вјерују!“ У срца неверника Ја ћу страх улити, па их ви по шијама ударите, и ударите их по прстима“.

Некада сабљама и мачевима, прогонима а данас бомбашима самоубицама, јер је таква обавеза зарад „вере“ где каже „Бог“ у Кур’ану у сури «Мухамед» Мухаммад– Мухаммед у стиху 4: „Када се у борби с неверницима сретнете по шијама их ударајте све док их не ослабите, а онда их вежите, и после, или их великодушно сужањства ослободите или откупнину захтевајте, све док борба не престане. Тако учините! Да Аллах хоће, Он би им се осветио, али Он жели да вас искуша једне помоћу других. Он неће поништити дела оних који на Аллахову путу погину“.

Све ово, наравно, јер у сури Ат-Тур < Гора> у стиху 17:“ А честити ће бити у џеннетским башчама и блаженству“ , па онда у стиху. 19 „Једите и пијте и нека вам је пријатно, то је за оно што сте радили!“ у стиху 20. : „Биће наслоњени на диванима поређаним, а обрадоваћемо их хуријама џеннетским“, у стиху 22. : „И још ћемо их даровати воћем и месом какво буду желели“.

У сури „Ал-Wаqи’а <Догађај> : „Они ће Аллаху блиски бити ,у џеннетским башчама наслада – биће их много од народа древних, а мало од каснијих – на диванима извезеним, служиће их вечно млади младићи, са чашама и ибрицима и пехаром пуним пића из извора текућег – У њима ће бити и хурије очију крупних, као награда за оно што су чинили“.

Да би живели све то мора рећи „Бог“  у сури Ал-Хадид ,Гвожђе,  стих 21. : “ Надмећите се да у Господара свога заслужите опрост и Џеннет, простран колико су небо и Земља пространи, и припремљен за оне који у Аллаха и посланике Његове верују. То је Аллахова благодат коју ће дати ономе коме Он хоће; а у Аллаха је благодат велика“.

Када погледамо из овог угла, јасно се види да се  пласира (зарад новца или нечег другог) слика другачија од оне шта заиста проповеда ислам, када се примене горе наведена учења- бомбаши самоубице који зарад будућег уживања у сладостима раја убијају „невернике“!

У Исламу се тако слави Бог, док су крсташи који се помињу у ствари искривљена слика Јеванђеља, истинска деца папства, која су ауторитарним мистичним погледом на свет, искривљеном еклисиологијом   доказали нови римски национализам  и под интелектуалномм маском отровали срце цркве. Одузели  слободу у Христу сваког човека и показало се, проузроковали настанак  протестантизма, атеизма  и нихилизма. У сваком случају, треба имати на  на уму реалност да пад Цариграда није био 1453. године  него 1204.године,  крајем Четвртог крсташког рата.

Тако ислам као религија преузима одговорност за  трагичне нападе, јер верске слободе и толеранцију које  промовишу европски народи , ислам не може да прихвати, и Европа је суочена са ноћном мором, преплављена муслиманима са Истока.

У каквој се безизлазној ситуацији Европа налази,  потврдио је   недавно на заједничкој конференцији председник Европске комисије, господин Жан Клод Јункер (у новинама, немачком «Die Welt», италијанској «La Repubblica», шпанском «El Pais», белгијском«Le Soir», француском  «Le Figaro>> , швајцарскимм «La Tribune de Geneve» и «Der Tagesanzsiger»:“Чини се да је терор који нас је данас напао увезен, али они који су починили та дела рођени су овде, школовали су се овде и узели активну улогу у нашем друштвеном животу. Они само остављају утисак да долазе однекуд далеко, али долазе одавде. “

Али и даље изгледа као да страх и терор или можда новац не дозвољавају да чујемо истину шта нам то ислам са собом доноси.

Извор: Православље живот вечни