“Суперструктура” за косметске Србе?

Уочи следеће рунде бриселских преговора о Космету, која је по тек пристиглом саопштењу Европске комисије предвиђена за 7. март, руководство ЕУ очигледно јача притисак на Србију. Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ, већ је изјавио да је српској влади “остало мало времена за достизање видљивог и поузданог напретка” у реализацији договора постигнутих са Приштином. По његовим речима, управо од “напретка” по том питању, зависиће и то да ли ће Србија у јуну ове године добити датум за почетак преговора о асоцијацији и придруживању ЕУ. “Време је ограничено. Европска комисија ће свој извештај о Србији доставити 16. априла и на основу њега ће 27 земаља-чланица ЕУ донети одговарајућу одлуку” – подвукао је представник ЕУ.[1]

Kaoконкретне аспекте по којима Брисел од Србије очекује активне напоре, Венсан Дежер је споменуо реализацију споразума о енергетици, телекомуникацијама, размени официра за везу и интегрисаном управљању граничним прелазима. Међутим, по информацијама којима располажемо, овај списак је поменут искључиво ради српске јавности – ради њеног умирења. Извори из Брисела јављају да се ових дана не решавају питања официра за везу па чак ни системских граничних прелаза, већ органа самоуправе косметских Срба или “паралелних структура” – по терминологији Брисела и Приштине.

Изгледа да се питање може решити брже него што многи у Србији и претпостављају. У сваком случају, албанско-језичка средства јавног информисања на Космету већ су јавила да је постигнут принципијелан договор о распуштању “паралелних структура”. По њима, делегације Београда и Приштине “путем кулоарних разговора”, разматрају једино цену тог питања. По сведочењу часописа “Експрес” у резултату дводневних бриселских преговора српског премијера Ивице Дачића и шефа косовског кабинета Хашима Тачија, Србија се већ “сагласила на распуштање својих паралелних структура”. Што се тиче политичког регулисања питања севера Космета, Дачић је замолио за само “неколико дана” због тога.[2]Бриселски извори овог издања саопштавају да је ЕУ затражила од Београда и Приштине да пристану на стварање “заједнице северних општина” уместо постојећих органа самоуправе косметских Срба. Приштина је већ пристала на то решење и сад је на потезу Београд. Покровитељи преговора из Брисела сматрају да одговарајући споразум може бити постигнут већ 7. марта. И приштински часопис “Трибуна” назначио је тај датум, подвлачећи да пројекат споразума предвиђа распуштање “паралелних структура” које делују на северу Космета.[3]

Водећи албанско-језички часопис на Космету “Коха диторе” је нешто уздржанији у оценама, међутим, ни они не искључују постизање завршног компромиса о северу Космета већ на следећој рунди бриселских преговора. Ивица Дачић и Хашим Тачи раније су условили да се детаљи преговора држе у тајности од новинара, како се не би “оптеретио преговарачки процес”.[4] Један од сличних детаља по верзији “Коха диторе”, јесте замена српских безбедносних структура јединицама НАТО и ЕУЛЕКСА, до оног тренутка док контролу над том облашћу не преузме “косовска безбедносна суперструктура”.[5] Блерим Шаља, политички координатор косовских власти на преговорима са Београдом, оцењује да ће се сви ти процеси завршити за “највише неколико месеци”.[6]

У самој Србији, владини чиновници на све начине подвлаче да на преговорима у Бриселу нема ни говора о било каквим принципијелним уступцима Приштини. Александар Вулин,  шеф канцеларије владе Србије по питању Космета, оптужио је српске новинаре и стручњаке због тога што се исувише баве писањем приштинске штампе. По његовим речима, позиција владе Србије остаје непромењена и базира се на одговарајућој платформи, коју је разрадила влада а прихватила Народна Скупштина.

Свакако да ни на самом Космету нису сви одушевљени сценаријем, који су по свој прилици усагласили Београд и Приштина. Часопис “Зери” већ је објавио да могући споразум “Тачи-Дачић” о стварању заједнице северних општина долази у сукоб са не само косметским законодавством, већ и законодавством ЕУ – између осталог са конвенцијом о локалној самоуправи. Карактеристично је да издање инсистира да ова идеја уопште није настала током ових бриселских преговора. “Зери” тврди да је овај план био предочен европским званичницима уочи преговора о статусу Космета у Бечу, одржаних 2006-2007. године, међутим, због низа разлога он је тада остао само на папиру.[7]

Било како било, неумољиво се примиче “дан – д” за Србију. Немогуће је до бесконачности држати у тајности од јавног мнења детаље преговора са Приштином. Чини се да ови детаљи могу на српске бираче изазвати двосмислен утисак.

Петар ИСКЕНДЕРОВ /Фонд Стратешке Културе

Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“

[7]Zëri, 23.02.2013