ОСАМ ЈЕ РАЗЛОГА: Ево зашто Мадлен Олбрајт мора у Хаг!

Пресуда од 40 година затвора на коју је због „геноцида и ратних злочина“ осуђен први председник Републике Српске Радован Караџић навела је многе да се запитају – шта је са бившим државним секретаром САД Мадлен Олбрајт?

Караџић је остао при тврдњи да су му Олбрајт и њен бивши колега Ричард Холбрук понудили нагодбу по којој ће моћи да „ишчезне“, односно избегне Хашки трибунал, ако пристане да се држи подаље од јавности. Холбрук је за живота негирао те наводе, као и Мадлен Олбрајт.

Она се недавно „истакла“ изјавом да је у паклу резервисано посебно место за Американке које не гласају за Хилари Клинтон.

Руски државни медиј „Раша тудеј“ објавио је осам разлога због којих Мадлен Олбрајт називају „касапином Ирака“ и „госпођом с м.дима“.

Босна

НАТО интервенција у Босни почела је 1992. године. Олбрајт је 1993. године постала амбасадорка САД у Уједињенима нацијама и са те позиције је утицала на политику према Балкану.

Бивши шеф америчког здруженог генералштаба Колин Пауел присетио се како га је Мадлен Олбрајт притискала да пошаље трупе у Босну 1992. године.

„У чему је сврха супериорне војске ако стално говорите ‘не можемо да је ангажујемо’?“, питала га је Олбрајт.

Косово и Метохија

Мадлен Олбрајт је охрабривала тадашњег председника САД Била Клинтона да бомбардује Србију како би Слободан Милошевић био приморан да потпише споразум из Рамбујеа.

НАТО је бомбардовао Савезну Републику Југославију 78 дана због оптужби да Милошевић на Косову и Метохији спроводи етничко чишћење Албанаца.

Северноатлантска алијанса учествовала је у рату на страни Ослободилачке војске Косова, коју је Америка пре тога прогласила терористичком организацијом.

Срби су у марту 1999. године одбили да потпишу мировни споразум у Рамбујеу, што је Олбрајтову одмах нагнало да тражи војну окупацију Југославије. Један од услова био је и захтев за успостављање економије слободног тржишта на Косову и Метохији.

Попут Либије и многих других држава раније, испоставило се да су оптужбе за наводне злочине, које је јавности представио НАТО као увод за хитну војну акцију, биле преувеличане.

Уместо 100.000 жртава, установљено је 5.000, од којих су многе пале после почетка НАТО операција, а многе од тих жртава убили су Албанци.

После НАТО бомбардовања Србије 1999. године, компанија за финансијски менаџменте Мадлен Олбрајт учествовала је у приватизацији косовске телекомуникационе компаније.

Руанда

Етничко чишћење које је спровело племе Тутси над племеном Хуту 1994. године могло је да буде спречено. САД, Француска и Белгија су знали за геноцид и не само што нису интервенисали, него су спречили покрет мировних снага које су могле да сачувају хиљаде живота.

Мадлен Олбрајт је одбила да тај злочин назове геноцидом.

„Американци, предвођени амбасадорком Мадлен Олбрајт, играли су кључну улогу у блокирању акција УН… геноцид, описан конвенцијом, трајао је док су Американци одбијали да то јавно прихвате“, наводи се су извештају о геноциду у Руанди.

Санкције против Ирака

Мадлен Олбрајт је подржавала бруталне сакнције против ирачког народа дуже од десет година и бранила смрт 500.000 деце као резултат тих санкција.

У телевизијској емисији „60 минута“, Олбрајт је, упитана да ли је смрт толиког броја деце вредсан, одговорила: „Ми мислимо да да је та цена вредна“.

„Одвратни Срби“

Мадлен Олбрајт су 2012. године вербално напала групу просрпских активиста током потписивања њене књиге у Прагу. Активисти су носили фотографије жртава рата на Косову и Метохији.

Мадлен Олбрајт је, како показује снимак, викала: „Напоље, ви одвратни Срби“. Група је инцидент пријавила полицији уз оптужбе да Мадлен Олбрајт шири националну мржњу и не поштује жртве рата.

Геноцид над Јерменима

Мадлен Олбрајт је радила на спречавању признавања геноцида над Јерменима, чиме је на себе навукла бес значајног броја Јермена у Америци.

Јерменски национални комитет Америке протестовао је због именовања Мадлен Олбрајт за копредседавајућег Америчке јединице за превенцију геноцида 2008. године.

„Секретари Олбрајт и Коен, и као владини званичници и као приватни грађани, дуго се боре да Америка не призна геноцид над Јерменима“, рекао је председник јерменског комитета у Америци Арам Хампаријан.

Мадлен Олбрајт је 2007. године тадашњој председници Конгреса САД Ненси Пелоси поднела предлог за одбијање акта којим би геноцид против Јермена био признат као злочин против човечности.

Израел

Мадлен Олбрајт је 1996. године инсистирала да генерални секретар УН Бутрос Гали не објави извештај о израелском бомбардовању избегличког кампа у Кани у Либану, које се догодило раније те године.

У извештају је закључено да је напад, у којем је убијено више од 100 избеглица, био намерно изведен. Мадлен Олбрајт је запретила да ће уложити вето на поновни избор Бутроса Галија ако буде објавио тај извештај, што је и урадила када је генерални секретар обзнанио документ.

Источни Тимор

После година под репресијом индонежанског диктатора Сухарта, када је народу Источног Тимора коначно дозвољено да гласа за независност 1999. године, локалне милиције које је подржавала влада одмах су почеле да нападају грађане.

„Докази који директно повезују милиције и војску су несумњиви и поткрепљени“, наведено је у извештају комисије УН.

Америка је, међутим, одбила да учини било шта на спречавању насиља и застрашивања пре референдума, него је употребила тактику одлагања како би спречила мировњаке УН да помогну народу Источног Тимора, јер су Американци били у добрим односима са Сухартом.

Извор: ФБ Репортер