Вршњачко насиље: Деца у Београду најзапуштенија

“Велика је разлика у различитим крајевима Србије. У Београду су деца најзапуштенија, то је капиталистичка џунгла, а родитељи су одсутни.”

Вршњачко насиље све је чешће тема у јавности, а као један од начина да се покрене дијалог о том проблему настала је и представа “Зато што те се плашим”. Иван Јефтовић, глумац и редитељ представе, рекао је у Новом дану да је гостујући широм Србије приметио да се деца различито понашају и реагују на насиље, а да су “најзапуштенија у Београду”.

“Велика је разлика у различитим крајевима Србије. У Београду су деца најзапуштенија, то је капиталистичка џунгла, а родитељи су одсутни. Током представе осећамо како деца реагују на насилни процес који се дешава. У Новом Пазару смо први пут доживели овације у тренутку када момак који глуми жртву подигне главу и супротстави се насилнику. У приватним гимназијама смо имали незаинтересовану децу, која су једва бацала поглед на представу са својих ајфона”, преноси своја искуства Јефтовић чија је представа “Зато што те се плашим” играна више од 100 пута.

Психолошкиња и психотерапеуткиња Смиљана Грујић објашњава да се вршњачко насиље најчешће дешава у школи, међу вршњацима, када психолошки или физички повређују једни друге. Она каже да се о њему све више и више говори, али да то не значи да га све више и има.

“Вршњачко насиље је табу тема која се склања испод тепиха, коју желе да умање и запослени у школама и родитељи. И једни и други воле да представе да насиља нема”, рекла је Грујућ у Новом дану.

Она додаје да вршњачко насиље чешће пријављују млађа деца, а што су старија то ређе откривају да су жртве насиља.

“Старија деца изгубе веру да може да им се помогне. Дете насиље треба да пријави ономе коме верује да може да му помогне, било то неко од запослених у школи или родитељ”, каже психолошкиња.

Гости Новог дана објашњавају да су родитељи често и извор вршњачког насиља, али и препрека решења проблема, иако све што раде – раде из најбоље намере за своју децу.

“Родитељи често не желе да сарађују са школом илил то раде на контрапродуктиван начин, тако што долазе да се обрачунавају са другом децом или са наставницима. Тај начин није конструктиван за ситуацију када постоји насиље. Једно од правила је да се на бес не реагује бесом и љутњом. Питање је да ли можемо то да научимо децу ако и сами не можемо да се изборимо са тим”, напомиње Грујић.

Глумац Иван Јефтовић указује да родитељи “јуре пару” да би прехранили породицу због чега су превише одсутни из живота деце. А и када су ту, често дају лош пример на које се дете угледа, не слушајући добре савете које родитељи дају. Он каже да са децом треба превентивно радити на вршњачком насиљу од предшколског периода јер је у вишим школским разредима – већ касно.

“У седмом и осмом разреду, средњој школи, већ је готово. Само могу да се констатују проблеми. Током представе у задњем реду увек видим пар кобаца који нема шансе да промене своје понашање”, рекао је Јефотвић у Новом дану.

Психолошкиња Смиљана Грујић истиче да живимо у култури у којој нема општег уважавања, па ни деца нису охрабрена да другачије реагују. Јефтовић додаје да је велики проблем и промоција насиља кроз медије, који попоуњавају деци празнину док су им родитељи одсутни.

“Ликови из ријалитија морају да буду моментално склоњени са наших екрана. Ликови који ништа нису урадили привлаче велики позитивну пажњу и од њих се траже аутограми”, наглашава глумац.

Кроз представу “Зато што те се плашим”, у којој глими насилника, Јефтовић са колегама Дејаном Јајчанином (жртва насиља) и Миленом Николић (девојка којој се свиђа насилник), покушава да са децом покрене дијалог о вршњачком наисљу и укаже на начине борбе са њим. После представе следи предавање професора Жарка Требјешанина или Ратка Божовића, а потом део у којем учествују и деца.

Троје глумаца се враћа на сцену и праве својеврсни форум театар, тражећи од младих гледалаца да изаберу било коју сцену из представе и глумцима дају редитељске инструкције. У замену за то, деца добијају аплауз што је, како каже Јефтовић, једнако лајку на Фејсбуку у виртуелном свету.

“Деца не желе да изађу из сале, сви желе и сви имају потребу и сви хоће да се докажу. Деца наоружана решењем излазе из сале”, рекао је глумац, напомињући да деца добијају прилику да се изкажу и докажу на неки други начин, а не обавезно насиљем.

Извор: Н1