Ово је закључак издвојеног мишљења судије из Тринидада Мелвила Берда у пресуди којом је Радован Караџић првостепено осуђен на 40 година затвора. Према одлуци већа, лидер босанских Срба је одговоран за гранатирање и убиства на пијаци Маркале у Сарајеву у зиму 1994. године, али Берд има сасвим другачији поглед на овај догађај због којег су Срби добили епитет свирепих убица.
Своје аргументе базира на званичном извештају истраживачког тима УН у којем се наводи да се не може дефинитивно рећи ко је испалио гранату. Такође, истраживања су показала и да су локалне власти копале по кратеру после догађаја и тако, вероватно, утицале на доказе.
– Колико сам свестан, тачност ових поднесака никада није оспорена – пише Берд у мишљењу.
У другом делу своје опсервације, судија се бави питањем сведока постављајући питање – како је могуће да су у коначној пресуди у обзир узета само мишљења сведока тужилаштва, а међу њима има оних који су тврдили да су босански Срби бацили бомбе на Маркале, али и оних који само сумњају да су то урадиле српске снаге.
Меркале
Берд се чуди како су прихваћене само њихове изјаве, а потпуно одбачен став сведока одбране, који је уједно и био у блиском окружењу Алије Изетбеговића и тврдио да су његове снаге плански изазивале цивилне жртве у Сарајеву, укључујући пијацу Маркале, да би оптужили Србе и изнудили војну интервенцију НАТО у корист муслимана.
– Не видим зашто је речено да овом сведоку недостаје кредибилитет – пита Берд. – Тужилац није поднео доказе који би оповргли изјаве сведока.
Он сматра да не стоји аргумент тужилаштва да је њега Изетбеговић својевремено удаљио од себе, јер он није отпуштен из Војске БиХ, већ је и даље остао близу свих дешавања.
Током читања пресуде Караџићу, председавајући О’ Гон Квон је рекао да је било случајева да су муслимани пуцали на територије које су биле под контролом Уједињених нација, али да су то безначајни случајеви.
ПУЦАЛИ ГРЕШКОМ НА АУТОБУС
НА пресуду Караџићу, издвојено мишљење дао је и судија Хауард Морисон који сматра да оптуженог треба ослободити за напад на аутобус 14. јуна 1992. године у којем је погинуло 47 муслимана. Он тврди да постоје контрадикторни подаци о идентитету починилаца. Сматра чак и да је овај аутобус, као што је испричао Мирко Крајишник у телефонском разговору са братом Момчилом Крајишником, залутао на муслиманску страну и да су га грешком напали муслимани.
САМО ЗА АРХИВУ
ИЗДВОЈЕНА појединачна мишљења судија углавном не могу да утичу на коначну пресуду. Ипак, она постају део званичног документа и улазе у судску архиву.
Извор: Интер магазин
