Суђење Радовану Караџићу у Хагу – Веће: Било је злочина, али не и геноцидне намере

Веће Хашког трибунала оценило је данас у пресуди Радовану Караџићу да нема довољно доказа да је постојала намера да се учини геноцид у више босанских општина над хрватским и муслиманским становништвом.

Почетак изрицања пресуде Радовану Караџићу
У Хагу је тачно у 14 сати почело изрицање пресуде првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу поводом оптужби за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.
Из минута у минут:

14:28 – Хаг: Било је злочина, али не и геноцидне намере

14:00 – Почело изрицање пресуде

ХАГ – Веће Хашког трибунала оценило је данас у пресуди Радовану Караџићу да нема довољно доказа да је постојала намера да се учини геноцид у више босанских општина над хрватским и муслиманским становништвом.

„Веће сматра да нема доказа да је постојала геноцидна намера ни код Караџића ни код чланова заједничког злочиначког подухвата, као ни код појединачних извршилаца злочина да се истреби и потпуно уништи муслиманско и хрватско становништво“, рекао је председник судског већа судија О Гон Квон током читања пресуде.

Судско веће је нашло да су од марта 1992. до краја те године српске снаге заузеле општине у босанско-српским територијама у Босни, после чега је дошло до организованих и систематских злочина против босанских муслимана и Хрвата који су у тим општинама живели.

Веће је такође утврдило да је огроман број Хрвата и муслимана приморан да напусти своје куће.

Веће је утврдило да су припадници српских снага и политичких органа босанских Срба починили убиства као кршење закона и обичаја рата и убиство, истребљење, депортацију, насилно премештање и прогон као злочине против човечности.

Веће није убеђено, на основу доказа, да су лоши услови живота у тим општинама намерно увдени како би дошло до истребљења босанских муслимана и Хрвата.

Изрицање пресуде Караџићу почело је у 14 часова, а поводом оптужби за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

Караџић је након вишегодишењег бекства и скривања под лажним идентитетом „доктора Дабића“, ухапшен 18. јула 2008. године, и недељу дана касније из Београда је изручен Трибуналу у Хагу.

Суђење му је почело званично у октобру 2009. године, а завршено је 2014.

Изрицање пресуде у Хагу прати више од 150 чланова породица жртава, око 200 новинара и више од 50 представника држава и чланова дипломатског кора.

У завршној речи, у октобру 2014, тужилаштво је затражило да Караџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и кажњен доживотним затвором, док је Караџић, који се бранио сам, тражио да буде ослобођен кривице.

На данашњу пресуду и Караџић и тужилаштво хашког трибунала имаће право да уложе жалбу.

Караџић се терети за геноцид, ликвидације, отмице…

Оптужницом Хашког тужилаштва Караџић се терети за геноцид, умешаност у геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и остале злочине почињене према муслиманима, Хрватима и осталим цивилима – несрпском становништву у Босни и Херцеговини током рата у тој бившој југословенској републици.

У две тачке је оптужен за геноцид, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца.

Оптужбе против Караџића сажете су и усредсређење на етничко чишћење у БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у исто време; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995 и на геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Та кривична дела су, поред геноцида, у пет тачака квалификована као злочини против човечности, а у четири као кршење закона и обичаја ратовања.

Број општина у којима су почињена кривична дела је 27.

Караџић је оптужницом – заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем – означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, Муслимана и Хрвата са територија које су Срби сматрали својим широм БиХ, наводи се у оптужници.

Поред ВРС, у том подухвату учествовале су ЈНА/Војска Југославије, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Као „додатне злочиначке подухвате“ Караџића и Младића, тужиоци наводе „ширење терора међу цивилним становништвом Сарајева преко кампање снајперисања и гранатирања“, затим „елиминисање босанских Муслимана из Сребренице“ и „узимање за таоце особља Уједињених нација“.

Извор: ТАНЈУГ