Кажи ми кажи како да те зовем

Они који су од Цркве Христове су они који су од Истине, а они који нису од Истине, нису ни од Цркве Христове… јер нам је речено да не раздвајамо Хришћанство по људима који имају Црквена звања, него по Истини и тачности њихове вере. Св. Григорије Палама

У прву недељу Великог Поста, на дан који се назива Торжеством (победном светковином) Православља (20.03.2016.године), након одслужене Свете Литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви, пастви се обратио Патријарх московски и све Русије Кирил, са врло занимљивим предлогом.

На дан када се у саборним храмовима свенародно утврђује истинска вера и анатемишу јереси, говорећи о хришћанима других конфесија, предложио је да их не називамо јеретицима: „Чим кажеш човеку да је јеретик, прекидаш сваку могућност дијалога са њим, он престаје да те слуша и постаје ти непријатељ“. По његовом мишљењу такав образац понашања доводи Православне у ситуацију да се затворе у свом окружењу, што опед води ка некој врсти „гетоизације Православних“, што је сасвим супротно проповедању Православља- борби за сваку људску душу.

Отуда не чуди што патријарх Кирил приликом „сусрета миленијума“ на Куби, поглавара римокатоличке цркве није назвао јеретиком.

И ако је имао историјску прилику да се „бори за сваку људску душу, како су то некада чинили Свети Апостоли“, патријархова мисија није успела. И пре и после састанка на Куби, папа је једно те исто- јеретик.

Током „сусрета миленијума“ држећи се принципа лажне либералне политичке коректности није јасно дао до знања неправославном свету да спасење могу тражити једину у крилу Свете, Саборне и Апостолске Цркве- Православне Цркве.

Насупрот томе, да се не би замерио римокатолицима (где плућно крило да изда?), снисходљивим ставом према Ватикану, одступио је од учења Светих Апостола, а баш се на то учење позивао.

Ако се неки претварају као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако ни после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати.

Св. Василије Велики

Подсећања ради, није патријарх Кирил „измислио топлу воду“ везано yа називање јеретика правим именом. Пре њега, учинио је то и митрополит Иларион (види овде), 2010. године, када је увео мораторијум на реч „јерес“, сматрајући је „увредљивом“ и „погрдном“, а све само да би ојачао своје екуменистичке везе са „сиротим“ јеретицима.

Ако ће се следити теолошка терминологија Светих Отаца, следећи корак ће неминовно бити увођење мораторијума на реч „Син“?

Јерес одваја сваког човека од Цркве.

Седми Васељенски Сабор

 

У ишчекивању Свеправославног сабора на Криту, као доказ да несрећа никада не иде сама, да случајно не би остао недоречен, огласио се и Васељенски патријарх Вартоломеј: „Разликовати истину од лажи, између Православља и јереси није увек лако. Чак и јеретици верују да су на путу истине и увек ће бити оних који ће их тако окарактерисати, јер се не слажу са таквом тачком гледишта“.

„Без одлуке Сабора“, наставља патријарх Вартоломеј, „разликовање Православља и јереси је немогуће. Све догме Цркве и њених Светих канона носе печат саборности. Православна црква је увек наглашавала овај еклисиолошки принцип, и верно га примењује. Исти тај принцип опстајао је вековима и на екуменском и на православном нивоу, али је прекинут већ дуже време из историјских разлога.“

Они који се налазе ван Цркве (јеретици), могли би се спасити само у случају да се спасао неко од оних који су се налазили ван Нојевог ковчега.

Св. Кипријан

Коме је упућено ово упорно инсистирање на саборности, као одредницом будућег живота Цркве? Да није то одговор Васељенског патријарха Документу РПЦ, који је ставио тачку на питање примата називајући га „почасним“ и „од људи датим“?

Поједностављено, по питању саборности, Москва нема право да дели „лекције“ Константинопољу.

Вартоломеј признаје да „свет чека да чује глас Православне цркве“ на многа горућа питања која се тичу данашњег човека. Међутим, он сматра да је неопходно за Православну цркву да прво „среди ствари“ у својој кући. Прва прилика за тако нешто, по њему је, Свеправославни сабор на Криту, и верује да ће уз вољу Божју, убрзо након овог најављеног уследити и други сабори.

Између дела која су се показивала, сам Бог зна које су велике јереси биле, било је некад и аријанство, а сада је папизам.Али, и ова последња као и она прва, која је већ сасвим ишчезла иако је до сада у снази, неће никада надвладати, него ће проћи и нестати, и “ глас небески објави о њему: побеђен је „ (Отк 12:10). (из Окружне Посланице Источних Патријараха из 1848. године против Посланице  папе Пија IX  упућене Источним хришћанима, 6. јануара 1848. године)

Извор: Православље живот вечни