Вашингтон се као највећи заговорник глобализације досад сусретао само са мањим отпором демонстраната које би полиција воденим топовима растеривала испред места где би се одржавали самити светских лидера, али је ове године почео да се суочава са далеко већом саботажом, и то изнутра.
Амерички бирачи поручују шта мисле о споразумима о слободној трговини гласајући за кандидате који се најватреније противе међународној размени робе и услуга без царина. Социјалдемократа Берни Сандерс и републиканац Доналд Трамп не слажу се ни око чега изузев око антиглобалистичких порука у којима подвлаче да је ова манифестација неолибералне економије довела до гашења стотина хиљада радних места у САД.
Обојица су у уторак победила на страначким изборима (свако у својој странци) у Мичигену, некадашњем индустријском центру земље који је морао да затвори многе погоне, угаси на хиљаде радних места и у Детроиту 2013. чак прогласи и банкрот. Сандерсов тријумф узбунио је штаб Хилари Клинтон јер би и бројне друге државе са североистока и средњег запада, које су прошле слично што и Мичиген, могле да такође гласају за социјалдемократу из Вермонта.
Споразуми о слободној трговини, којима се укидају баријере у размени робе и услуга између држава, били су окосница прексиноћње дебате демократа на телевизији на шпанском језику „Унивисион”. Некадашња прва дама искористила је прилику да поручи из Мајамија да се и она, као и сенатор, противи Споразуму о слободној трговини у Северној Америци (Нафта) и Транспацифичком споразуму. Клинтонова је раније подржавала ове уговоре, при чему је први потписао њен супруг Бил Клинтон, али се у међувремену, и свакако свесна расположења бирача, оба одрекла. Бивша државна секретарка је истакла да сада подржава само уговоре који Американцима гарантују радна места и веће плате, што јој је било важно да нагласи пред битне страначке окршаје 15. марта који ће се одржати и у Охају, држави која је по много чему слична Мичигену.
Сандерс се одувек противио оваквој економској политици јер је охрабривала америчке компаније да производњу селе у стране државе са јефтином радном снагом, слабим стандардима о безбедности на раду и готово никаквим еколошким стандардима. То је, наравно, и еколошко и морално питање, али и за бројне америчке раднике – најважније економско питање.
„Протестовао сам против Нафте јер вам није требао докторат из економије да бисте схватили да амерички радници не би требало да буду приморани да се такмиче са Мексиканцима који зарађују 25 центи на сат”, истакао је Сандерс приликом раније дебате са Клинтоновом.
Захваљујући овим уговорима Американци добијају јефтиније производе, док америчке корпорације остварују екстрапрофит. Зато их је Сандерс прексиноћ назвао „очајним трговинским споразумима које је написала корпоративна Америка”. Нису само левичарски бирачи револтирани. Симпатизери Доналда Трампа такође су бесни због онога што сматрају непоштеном трговином. Трамп је обећао да ће приморати Кинезе да више не обарају вредност валуте и робу чине још јефтинијом него што би свакако била због нижих надница и стандарда у производњи. Милијардер из Њујорка је поручио и да ће натерати домаће компаније да производњу врате у САД.
Трамп и Сандерс побеђују управо у срединама које су на својој кожи осетиле другу страну глобалистичке медаље. Како пише „Њујорк тајмс”, 58 одсто бирача демократа и 55 одсто републиканаца у Мичигену сматра поменуте споразуме штетнима и већина њих је гласала за Сандерса и Трампа. Само у овој држави је од 1994. до 2015. затворено више од 230.000 радних места у производњи, податак је који износи „Хафингтон пост”, док Сандерс Нафту криви за губитак чак 800.000 радних места у целој земљи.
Следеће недеље се одржава и важно партијско надметање на Флориди где живи велика хиспанопопулација па су оба демократска претендента на Белу кућу истакла да ће се борити за озакоњивање статуса илегалних миграната. Међутим, избегли су да одговоре да ли Трампа сматрају расистом због његових изјава о Мексиканцима и муслиманима.
