Карикатура: Горан Ћеличанин
Ријалити програми су стекли светску популарност, а последњих неколико година имају велику гледаност и у Србији. Данас од шест канала са националном фреквенцијом само на јавном сервису се не емитује овај тип емисија.
Тржиште ријалити услуга у Србији је веома либерално. Очигледно је да постоје задовољни потрошачи (велика гледаност), учесници у програму остварују одређене приходе, а и ТВ компаније због велике гледаности на основу издавања рекламног простора. Поред тога, позитивне ефекте региструју телекомуникационе компаније које пружају подршку у гласањима, часописи и новине које преносе дешавања и сл. Овај економски замајац позитивно утиче и на државне органе који остварују одређене пореске приходе (порези и доприноси на зараде, порез на добит ТВ компанија…).
Ако бисмо се на овоме зауставили могли бисмо закључити да ријалити програми имају позитиван економски ефекат на цело друштво. Међутим, у економији је давно идентификован ефекат „негативних екстерналија“. Ради се о ситуацији када економско деловање појединца или компаније ствара додатне трошкове осталим економским учесницима. Наиме, стваралац негативних екстерналија део својих трошкова „преваљује“ на остале економске субјекте и по том основу остварује „екстрапрофит“. Услед „екстрапрофита“ ова делатност ће привући додатне ресурсе (капитал и људске ресурсе), што ће довести до њихове неефикасне употребе на нивоу економије. У уџбеницима економије се за пример негативних екстерналија обично наводи пример фабрике која загађује воду и тиме смањује приносе власнику рибњака.
Стављајући у позитиван контекст насиље, криминал, сексуалне перверзије и промискуитет, и остале социјалне девијације ријалити програми подстичу овакав вид понашања, нарочито код младих људи. У Новом Пазару се недавно десило убиство младића чији је повод био један ријалити програм, што говори у прилог овој тези. Емитовањем ријалити програма на дуги рок долази до пораста криминалитета, насиља и осталих појава које захтевају деловање државног апарата (полиција, судство, социјалне службе, казнени систем…). Додатно ангажовање државног апарата доводи до трошкова за све пореске обвезнике. На овај начин ТВ станице и учесници у ријалити програмима остварују делимичну економску корист на терет пореских обвезника.
На који начин државни органи треба да реагују да би отклонили негативне екстерналије ријалити програма? У пракси се то решава или забраном делатности која изазива негативне екстерналије (што је веома ретко) или њеним додатним опорезивањем. Средства стечена додатним опорезивањем се користе да се надоместе губици онима који су изложени деловању негативних екстерналија.
У Србији би то могло да се реши ограничавањем ријалити програма на неке касније термине (уведено у БиХ), нпр. после поноћи, како би се заштитили најмлађи, и оштрим опорезивањем емитовања ријалити програма и преношења њиховог садржаја у штампи. Прикупљена средства могла би да се користе за финансирање културних, образовних и научних пројеката, за подстицање природног прираштаја (вероватно дугорочно највећег економског проблема у земљи) и сл. На овај начин друштво би делимично компензирало трошкове које стварају ријалити програми. С друге стране, ријалити емисије не би биле толико профитабилне (услед додатних пореских оптерећења), због чега би поједине ТВ станице престале с њиховим емитовањем. Нажалост, државни органи су од самог почетка емитовања ријалити програма (скоро пре 10 година) заузели став да је слобода медија битнија од негативних екстерналија које ови програми производе, преваљујући трошкове које они стварају на све пореске обвезнике.
Доцент на Економском факултету Универзитета у Београду
