Од Сребренице до Ходжалија

У САД 18. фебруара почела је широка кампања Азербејџана да се злочин из варошице Ходжали јавности прикаже као геноцид. Матрица „геноцида“, која се сада примењује на Јермене у Нагорно Карбаху, следи опробани сребренички пропагандни модел. Зашто српска амбасада у Бакуу није реговала на лажи азербејџанских представника о етником чишћењу у Србији 1992. године и како то, у ствари, Баку сарађује са Вашингтоном у вези Косова?

У Србији влада јагма за новцем, да држава више и не пита одакле и по којој цени он пристиже. Нису у питању само камате и неквалитетна јавна потрошња зајмова. Постоји и геополитичка цена енормних задуживања.

У Србији је Азербејџан препознат као партнер, који подржава њену територијалну целовитост и врло перспективан улагач. У коментару „Стратегијска дубина тројца Дачић – Вучић – Николић“ прошле недеље написао сам да та земља, исто тако, постаје све важнији савезник НАТО пакта и Турске у региону Каспијског басена и закавказја.

Баш у време, када је тај коментар објављен, појавио се интервју са Џајхуном Молазадехом, пословним човеком и директором Америчко-азерске мреже за америчку Источну обалу, који у Вашингтону предводи азербејџанску акцију. У разговору за азербејџански портал „Тренд“, Молазадех је појаснио политичку агенду своје земље и најавио широку кампању ове организације.

Америчко-азерска мрежа, наиме, издејствовала је да Бела кућа, на свој званични сајт, постави петицију којом се тражи да се масакр у варошици Ходжали прогласи за геноцид. Овај злочин, упркос различитој аргументацији, приписује се јерменској страни. У њему је 1992. године, током сукоба око области Нагорно Карабах, страдало 613 људи, међу којима шездесет троје деце.

Ево шта о азербејџанским намерама каже Џајхун Молазадех: „Америчко-азерска мрежа и Азери из расејања до сада су користили различите методе пропаганде у вези трагедије у Ходжалију. Међутим, сада смо се прво окренули форми петиције, како бисмо Американцима и светском јавном мнењу изразили фер позицију у вези масакра који су починили Јермени.“

Са српског становишта, наставак аргументације човека ком је Азербејџан поверио пропагандну акцију у самом Вашингтону, још је занимљивија. Он без пардона каже: „Време је да цивилизовани свет изрази чист и тежак став, од посебног значаја за ово питање. Јерменија очекује исти став који је запад показао према етничком чишћењу спроведеном у то време у Србији. Она, међутим, мора да буде приморана да призна да мора да напусти територију Азербејџана…“

Молазадех, да појаснимо, говори о 1992. години, када је извршен злочин у Ходжалију и тобоже спроведено етничко чишћење у Србији. Нисам чуо да је српска амбасада у Бакуу реаговала на овај интервју у азербејџанском медију и изнету неистину о етничком чишћењу у Србији.

У интервјуу, Молазадех је појаснио и азербејџански геополитички став. Укратко, обични Американци нису обавештени о злочину у Ходжалију. Тек после рата између Русије и Грузије, САД показују повећан интерес за енергетске изворе Азербејџана.

Све до тада, Азербејџан је у очима Американаца био пост-совјетски, руски простор. Али, у Америци данас постоји одређена серија активних спољнополитичких интереса према Азербејџану, каже Молазадех.

Не бих да понављам прошлонедељне аргументе, који сведоче о новом азербејџанском спољнополитичком курсу и трапавом кредитном заглибљивању Србије у Каспијско језеро. Кредитне линије Београду неће осигурати азербејџанску наклоност у политици.

Стратешки интереси те земље, ма колико Томислав Николић у Бакуу био лепо дочекиван, све више се подударају са интересима САД и Турске. У том друштву, Баку ће, баш као и Анкара, следити политику глобалне силе, неће бити њен креатор.

Позиције Косова и Метохије и Нагорно Карабаха, посматрано из Азербејџана, тада неће бити истородне, јер ће „Косово“ тамо морати да се посматра као јединствен случај. Уз све то, треба да знамо да Баку испољава тихе претензије ка северозападу Ирана, где живи велики број Азера. Треба ли, уосталом, Србији боља потврда овог принципа, од најављене промене курса Египта према питању наше јужне покрајине?

Кампања Азербејџана у САД, под руководством Џајхуна Молазадеха почела је 18. фебруара. По метро-станицама и другим стајалиштима у Вашингтону и Њујорку излепљени су натписи: „Ходжали – хумана трагедија против Азербејџана!“. Исти натписи налазе се на покретним билбордима, који крстаре градовима САД.

У вашингтонском листу „The Hill”, пре неколико дана објављен је чланак Адила Багирова, оснивача и истакнутог члана Америчко-азерске мреже. Према речима аутора, многи фактори треба да приморају председника Обаму да његова администрација обележи злочин у Ходжалију. „Азербејџан је дуго сарађивао са САД на Косову, као и у Ираку и Авганистану, и налази се на стратешки и економски важном подручју“, поручио је Багиров Обами.

У исто време, Турска је, у оквиру напора да предводи стварање неоосманског комонвелта, предложила пуну „нормализацију односа“ између ње, Јерменије и Азербејџана. Први корак те „нормализације“ под турским ауторитетом, према писању листа „Хуријет дејли њуз“, био би саобраћајни пројекат у оквиру Минск групе Организације за европску безбедност и сарадњу.

Пропагандној акцији у САД претходила је и комеморација жртвама „геноцида“ у Ходжалију у турској амбасади у Бакуу, позиви Азербејџана да амерички председник изрази став о том питању, најпосле и захтев да се пред суд, због наводног совјетског учешћа у злочину, изведе и Михаил Горбачов.

Србија можда жели да се придружи неоосманском комонвелту, под окриљем евроатлантских сила. О томе сведоче потези у вези убрзаног испуњавања евроатлантских услова у вези независности Косова и Метохије и кредитно задуживање Србије у Бакуу.

То може да буде легалан став Србије једино ако такав циљ прође изборну пробу грађана, у светлу поштено предочених геополитичких намера Београда, дешавања у Каспијском басену и на Балкану, разуме се.

Ако турског геноцида над Јерменима није било, што је опште место турске политике и ако је, истовремено, злочин у Ходжалију био читав геноцид, онда је савршено логично да су Турци Србију 1459. године поробили због злочина у Сребреници и у њеном најбољем интересу. Ма како Азербејџан трошио новац, Србија у таквом друштву неће бити Србија.

Бранко Жујовић / Глас Русије