Ко се једном клања другом окрене леђа

категорија Екуменизам / дана 03/03/2016 у 12:37 часова /

Под велом душебрижништва, препуни љубави, саосећања, двојица “забринутих“ потписаше Декларацију о заштити хришћана на Блиском Истоку и у Северној Африци. Но, када су у питању поглавар Римокатоличке цркве и руски патријарх, провукла се ту и флоскула о „заједничком исповедању Јеванђеља и ширења хришћанске истине светом“. Тек да се нађе. Да се замаскира суштина, да се сакрије политика.

Screenshot_2

И то каква политика! Она најпрљавија, каква по уверавањима (а изгледа не и по уверењима) архијереја РПЦ и самог Патријарха московског и целе Русије, не би требало да се одвија у њедрима Православне цркве. Иста она политика од које се Црква званично дистанцира(а да ли је могуће да је до овог историјског састанка дошло без подршке водећих структура РФ). Иста она политика коју Ватикан активно спроводи на Блиском Истоку, у Украјини и која „кумује“ затегнутим односима између Русије и НАТО-а, Русије и САД-а, Москве и Брисела. Света Столица која је у свако зло овога света умешала своје прсте, сада треба да буде измиритељ. Како да не.

Чиме се руске патриоте и епископи могу супроставити експанзији Ватикана? На само један начин: затворити Русију од утицаја споља, ограђивањем Руске цркве од било каквог контакта са неправославнима, посебно са католицима који највише добијају, ако се Русија не одбрани од напада језуита.

Потребно је приступити са великом трезвеношћу и разумевањем процесу стезања омче око врата православне Русије. Међу руским патри(ј)отама, од којих је нашој јавности најпознатији А. Дугин, провејава став да католичанство слаби, да Рим више није оно што је некада био, да Православље јача а католичанство изумире и да је патријарх Кирил сада у активној позицији, да се он пита, јер из горе наведеног разлога, Папа није у могућности да зада неки озбиљнији „ударац испод појаса“. Како да не.

″Антихрист ће прво бити благ, нежан и љубазан, људи ће у многим његовим делима видети врлине и поставиће га за краља над собом″. Свети Иполит Римски

Католичка црква са више од милијарду верника и билиона долара неће нестати. (Подржана Ватиканском банком, Темпларима, Језуитима, Илуминатима, Малтешким редом, Масонима који држе све финансијске институције и који су упориште нашли у свим аристократским породицама укључујући и британску круну). Изгледа да су да су апстрактне патриоте лење да науче да унија значи јединство, но како год, треба им скренути пажњу у каквој се опасности налази Руска црква и отаџбина, и да је Ватикан способан (колико год да њима изгледа рањиво овог тренутка), да у року од пар година преобрати Руску Цркву у језуитску покрајину. Творевину под слоганом “у свету постоји једно царство, у којем царује другарство“,у којој ће мито, насиље, страх и лажни патриотизам, само послужити крајњем циљу- устоличењу Антихриста. Сетимо се да су пре стотину година завереници, уз масонско посредовање, са престола срушили и на крају и убили цара Николаја II, небеског руског цара, и да су тада скоро сви епископи који су се претходно заветовали цару, слали телеграме подршке Прелазној влади, хвалећи крај деспотизма његовог. Но, Бог тада није казнио само отпаднуто руско свештенство, него цео руски народ, активирајући истовремено мноштво нових мученика и исповедника вере, који се нису бојали да исповедају, чак и до смрти.

Да ли је могуће да се из оваквог примера руске историје ништа није научило? Да интелектуалци и патри(ј)оте заслепљени поносом и данас ћутањем издају веру? Зашто ћуте над отпадништвом Ватикана, који је друштво обогатио сваким злом које на свету постоји, који је законски озваничио и содомију, а све до коначне владавине Антихриста.

Треба се сетити речи св. Григорија Богослова: „Антихрист ће сам себе Богом да назове“.

Папу често називају главом Универзалне цркве, он је претеча Антихриста и столује у Ватикану.

Какве планове треба да спроведе са Русијом, да би креатори светског поретка (са центром у Риму) проширили свој утицај кроз стварање универзалне религије? Шта се крије иза осмеха Папе Фрање? Шта он то зна, а ми не знамо? Или не желимо да знамо па ћемо ћутањем одобрити.