У катакомбном манастиру Св. Симеона Мироточивог у Дежеви свечано прослављена храмовна слава

категорија Православље / дана 28/02/2016 у 22:28 часова /

У Дежеви, недалеко од Новог Пазара, милост Божија, велики труд српских монаха и доброта српских домаћина изградили су скромни манастир посвећен Светом Симеону Мироточивом, оцу Светога Саве и утемељивачу српске државе. Манастир се налази неколико стотина метара од места где је столовао Стефан Немања и његови наследници током периода владавине лозе Немањића. На дан спомена Светог Симеона Мироточивог, 13/26. фебруара, манастир је веома свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију је тим поводом служио Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г. Николај уз саслужење 6 свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије, бројно монаштво епархије и око 200 светосаваца из свих крајева Србије. Мањи број верника се на Литургији причестио пречистим и пресветим Тајнама Христовим.

Након Свете Литургије Владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Предраг Васовић, Ранка Милентијевић и Драган Станишић из Рашке. За идућу годину за домаћине славе пријавили су се: Славомир Јаковљевић, Миланка Марковић и Нина Стојановић из Новог Пазара. Овогодишња прославе храмовне славе имала је још један свечани догађај – доделу ктиторске и донаторских захвалница. Ктиторску захвалницу Владика Артемије је уручио брату Крсти Белићу из Дежеве, који је манастиру поклонио имање. Донаторске захвалнице добило је десетак светосаваца из Рашке и Новог Пазара.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је говорио о богоносном оцу нашем Симеону:

„Он је од младости своје заволео Господа. Схватио је шта је прави циљ живота и он се трудио целога живота да по вери својој православној живи. Он је као владар Србије успео, благодаћу Божјом, да обједини све српске земље тадашње и да буде велики жупан над целом Србијом и свим српским крајевима. И он је имао у животу своме, као велики жупан, много невоља и страдања од непријатеља споља, од непријатеља изнутра и од своје рођене браће. Али све своје непријатеље он је побеђивао Крстом Господњим и помоћу Божјом коју му је Бог обилно давао. Зато је он бринуо не само о држави него и о души државној, о вери, православљу, која је у Србији била насађена још тада. Он је прогонио јереси из своје земље. Он је градио цркве и манастире као што је Света Богородица код Куршумлије, Ђурђеви ступови овде недалеко од нас, свету Студеницу манастир, јер је знао да само те светиње као тврђаве и основи нашег народног живота, наше вере, наше државности могу очувати и народ наш. Али, он је дао српском роду нешто далеко, далеко више од свега тога.
Он је дао српском роду сина свога младога Растка а Срби су добили у њему Светога Саву, првог архиепископа српскога. Њих двојица су, у ствари, два стуба на којима држава наша почиива и на којима Црква наша почива. Он је утврдио државу а Свети Сава је основао и учврстио самосталну Српску Православну Цркву да би била као душа у телу. То је црква у држави. И заиста, за време владавине лозе Немањића, то двоје је било као симфонија једна потпуно у сагласности и у сарадњи и помагању једни другима“.

Уследила је трпеза љубави коју су за све присутне приредили манастирско братство и овогодишњи домаћини славе.

Овогодишња храмовна слава у Дежеви остаће упамћена и по крајње злобном поступку непријатеља епархије у прогонству. Наиме, стара злоба (ђаво) покренуо је непажљиве људе да недалеко од манастира камионом препрече узани макадамски пут. Камион је имао издувану (не потпуно) гуму и тако је дијагонално био постављен да је једва пешак могао да прође. Богу хвала, ова препрека није постигла свој циљ. Хорепископ Николај, монаштво и верни народ су, уз мањи напор, стигли на време у катакомбу. Овде су, поред бескрвне жртве, принели Богу и молитве за починиоце овог злобног дела.