Држави као да се не жури да наплати своје пореске приходе. Изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, које су управо усвојене, омогућено је предузећима да порески дуг, који није већи од два милиона динара, плате у року од пет година. Према досадашњим законским решењима стари дуг се могао измиривати у ратама до две године. Друга погодност је – отпис камате на доспела дуговања.
То је урађено, како се наводи у образложењу за доношење тог прописа, да би се предузећима омогућило да лакше послују, односно да премосте тешкоће, све у сврху подстицања привредне активности и очувања „нивоа заштите угрожених слојева друштва”.
Многи разлог за нове олакшице, које смањују и камату на дуг, виде у предстојећим изборима. Проблем је само у томе што су селективне, односно нису подједнаке и за највеће дужнике и за оне мале, попут грађана.
Дугови пореских неплатиша све су већи, иако им је држава и раније омогућавала да их плате на рате. Према подацима Пореске управе укупни порески дуг износи 776 милијарди динара што је петина бруто домаћег производа Србије. И сами порезници процењују да је од ове суме ненаплативо 377 милијарди. Ради се о дуговима предузећа у реструктурирању, стечају, ликвидацији, фантомских фирми, оних брисаних из регистра, који су стално повећавани каматама. Највећи дужници за порез истовремено су и највећи дужници банака које су на њихову имовину ставиле хипотеке првог исплатног реда што значи да имају приоритет у наплати.
С друге стране, сведоци смо да извршитељи принудно наплаћују неупоредиво мање дугове и да при том користе законско право да уђу у стан дужника. Како то да у истом правном систему једном дужнику држава буде мајка, а другом маћеха?
