Архимандрит Партеније са Свете горе: КАКО ДА СЕ СПАСАВАЈУ ХРИШЋАНИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА?

Објављујемо трећи део разговора дописника AgionOros.ru са игуманом манастира Светог Павла(Аγίου Παύλου), архимандритом Партенијем (Мурелатосом). Старац Партеније се преко 56 година подвизава на Светој Гори Атонској – један је од најпоштованијих духовника у јелинском свету.

*Многи говоре да се приближавају последња времена. Како мирјани да се спасавају у таквим условима?

– Све се одиграва као што је написано у Светом писму: „Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи“– говори Господ у Евангелију. А све што је Богом откривено, испунило се и испуниће се у потпуности. Апостасија напредује из дана у дан. Свет тоне све дубље у понор духовне кризе. Ционисти и друге снаге које стоје иза недавних скандала и анти-црквене кампање, поставили су пред себе само један циљ: отргнути људе од Бога, тако да Његово Име буде заборављено на Земљи.

Међутим, они то никада неће моћи да остваре! Због тога што се Царство Божје не наслеђује. Док земаљски владари долазе и одлазе, Небески Владика је увек исти. Бог је управљао, управља и заувек ће управљати универзумом. Његово Царство неће моћи да отму ни демони, ни људи.

Зашто ми данас преживљавамо економску кризу? То је права Божја милост! Да би се људи, који су заборавили Господа, освестили, дошли себи и престали да клизе у духовни амбис.

Али, на жалост, праве узроке кризе многи не виде. Уместо да се помоле, обрате се Богу и Пресветој Богородици с молбом да им помогну, људи се ослањају на страну помоћ, економске реформе, кредите…

Бог је дао људима слободу. Док не паднемо, не освестимо се и не затражимо од Њега помоћ, Он се не меша. Али када се помолимо Богу, Он нам онда дâ  оно за шта смо га молили, јер наш Господ није зао – него милостив и човекољубив. Он нам увек жели само добро.

*Реците нам о Исусовој молитви. Какав је њен значај у животу монаха и мирјана?

– У духовном животу пост, бдење и молитва су кључни. Управо ова три подвига сједињују човека с Богом. Такође, за спасење је неопходно имати веру и љубав према Богу. Морамо упамтити да је Господ свуда, Он је поред нас у сваком тренутку, чује сваку нашу молбу и уздисање. Али ми се морамо сами обратити Њему, Бог никога силом не привлачи себи. Он нам је рекао: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, узме крст свој и за мном иде“. „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се“. „Без мене не можете чинити ништа“.

Без Божје помоћи не можемо ни да дишемо.

Ми православни хришћани треба да стално имамо на уму да је Бог свуда. Наш живот је  – Христос, Пресвета Богородица, Архангели, ангели и наши свеци. Изван Цркве нема Предања. Изван Цркве нема спасења. Изван Цркве нема ничега, осим ада. „Благо народу којему је Бог Господ“. Сетимо се историје јеврејског народа. Када су Јевреји напуштали Бога, на њих су се обрушавале невоље (поробљавање, ратови, разарања). А када су молили Бога за помоћ – добили су је. Исто то се и сада дешава. Ништа се од тада није променило.

*Оче Партеније, да ли сада постоји нада? Можда се кроз искушења и тешкоће можемо вратити Богу? 

– Узмимо пример руског народа. Руси су изабрани од Бога. Пошто су примили од Јелина православну веру, они су донели велики духовни плод. Колико је светаца у Русији! Број руских светаца превазилази број светаца свих осталих народа заједно! Али, Русија се постепено удаљила од Бога. Руски народ је запао у грехе и Господ је својом милошћу допустио револуцију и долазак безбожника на власт. Колико је новомученика пострадало за Христа, колико људи је радије умрло него да промени своју веру!

Безбожни режим је пао, а Црква је преживела. Ко је пре 70 година могао да замисли да ће СССР пропасти, а да ће у Русији, старањем патријарха Алексија, бити подигнуто и отворено 600 нових манастира?

У Евангелију је речено: „Свако дрво које није усадио Отац мој Небески, искорениће се“. Сетимо се Хитлера, Наполеона… Они су желели да покоре цео свет, уништили много људских живота и нису постигли ништа. Такве подухвате Бог не благосиља.

Сетимо се Византијског царства – највеће империје у историји човечанства, која је трајала 1200 година. И она (некада величанствена и моћна) се угасила. Зашто? Због људских грехова.

Содом и Гомор, Велики Потоп… историја је препуна оваквих примера. На жалост, када наступи време благостања (без ратова, глади, епидемија) људи забораве Бога и престану да Га узимају у обзир.

Све што можемо постићи – постижемо уз Божју помоћ. Без Бога смо ништа. Он је наша нада и подршка.

Извор: Фејсбукрепортер