Милан Ружић – Хвала Хилари!

Јутрос читам поносну изјаву Хилари Клинтон како је она наговорила свог мужа да нас бомбардује. Читао сам слово по слово како бих се уверио да је рекла оно што сам схватио. И после десетог читања, још увек је све исто. Просто ми није јасно да такви људи постоје. Нека ми Бог опрости, али јутрос сам најближи мржњи према неком људском бићу и то не због себе, већ због свог народа.

Па зар је у данашњем „демократском свету“ дозвољено објавити ове речи? Треба ли сви да почну да се хвале шта је ко лоше урадио? Зашто то ниси рекла на исповести? Зашто то ниси причала некоме у својој кући? Што то не чуваш за себе жено умно оболела? Не, ти хоћеш да се хвалиш. Не знам само како је могуће да се у данашњем свету похвале своде на то, а колико у последње време видимо и признања, ко је убио више Срба. Упорно нас кљукају информацијама о томе како смо мали народ и како смо нико и ништа у свету. Па зашто се онда толико поносите када тврдите да сте „победили“, „поробили“, „понизили“, „дотукли“ и „збрисали“ тај мали народ? Чему изјаве о томе шта раде Срби, ко нас је више похвалио и побио, примио и одбио? Ако смо тако ситни, чему те крупне изјаве вас светских главоња? Нешто нисам виђао да се толико хвалите својим победама над неким другим тако „малим народом“. Мислим да вас боли историја. Боли вас 7. век. Тишти вас 4. јануар 1494. када смо ми почели већ да штампамо књиге, а ви нисте били ни у плану. Рањавају вас помисли на наше научнике, писце и спортисте. Нисмо ми криви што сте ви заостали, па сте државом постали у 18. веку. Не могу да кажем, заиста сте напредовали више од нас. Али, не могу ни да лажем, па да напишем да је то урађено „демократски“ како ви то волите рећи. Некако пречесто спомињете демократију када се ради о масакрирању. Демократија је бомбардовање Србије. Демократија је истребљење Индијанаца. Демократијом назвасте и оно у Судану, Ираку, Јемену, Авганистану, Пакистану, Сирији, Либији и да не набрајам даље. Некако набрајањем увиђам како су то све „мале земље“. Што не нападнете и ред не заводите у неким „крупнијим земљама“?

Стварно је тешко ратовати против држава чији је најсавременији систем одбране старији од двадесет година (минимум). Нашли сте ви да будете „светска полиција“. А кад сам већ поменуо ваше ратове и демократију, које ви увек стављате у исту реченицу, шта оно би у Вијетнаму? Шта се збило са демократијом у том рату? Колико се сећам ви сте са Јужним Вијетнамом ратовали ПРОТИВ некога чији назив гласи ДЕМОКРАТСКА Република Вијетнам (заједно са Вијетконгом). Зашто демократе на демократе? Све ми се више чини да се морамо чувати те ваше „демократије“. Чим од вас чујемо реч „демократија“, морамо посакривати жене и децу.

Некако ова Хилари изгуби свој компас, па се не сећа појединих ствари и ратова. Неће нико од њих овај текст ни видети, али хоће мој народ. Ако бар један од оних који воле „браћу Американце“ прочита ово и схвати о чему се ради, бићу пресрећан.

Америко. знам да те сврби жеља за моћи, тишти те што неки народи мисле својом уместо твојом главом, боли те историја и брине те што ниси једина на свету. Хвала ти Америко, а и теби Хилари да твој допринос и понос не умањим. Хвала вам за све бомбе, преврате, демкратске масакре и злочине из љубави према српском народу. Хвала вам за дане и ноћи проведене у склоништу и детињство украшено протестима, криминалом и немаштином. Хвала ти на адолесценцији прожетој драгим ми људима озраченим твојом радиоактивном љубављу. Не могу да ни да ти не захвалим и на садашњости у којој ћеш поново шпартати кроз моју земљу слободно (колико само волиш ту реч!), вероватно по први пут је не гледајући из авиона. Хвала ти што ћеш поново бити са нама и што ћемо морати да бежимо од твојих људи и затварамо се у куће. Највише ти хвала на томе што си одузела једном оваквом народу његов добар део. Ево, захваљујем ти и у име све српске деце која ће се тек родити и одрастати у земљи која ће бити затрована и изгажена стопама војника у пролазу. Хвала ти што Србију на сваких неколико година подсећаш на то да су Срби небески народ и што нам омогућаваш да задржимо ту титулу тако што велики део шаљеш у небо.

Само знај да Бог гледа све то. И опет морам Бога замолити да ми опрости моју јутрошњу мржњу, тј. осећај који никада у животу не бих спознао без тебе Хилари и твоје хвалидбе убијањем мог народа. Проћи ће мене ово нељудско осећање врло брзо, а код тебе ће се задржати јер изгледа да је хронично. А чим ова краткорочна мржња прође, веруј ми на реч, вратићу се љубави и волећу свој народ много више него што ћеш ти икада моћи да га мрзиш!