Свештеник у Мачванском Прњавору дели децу на подобну и неподобну
“Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни,
али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.“
(Мат. 18-7)
Свети Сава је слава свеколиког Србства, дан када деца долазе у цркву и рецитују песмице посвећену највећем Србском сину, а као награду за уложени труд добијају пригодне пакетиће. Тако је било до ове године и у Мачванском селу Прњавору. Међутим, од ове године старешина храма свештеник Мирослав Јаковљевић одлучио је да пакетићи могу да добију само деца која су по њему подобна.
У времену, када су нам деца немилосрдно и смишљено изложена невиђеним погубним саблазнима, Црква треба да буде место где ће наћи духовни лек, утеху и снагу за борбу са саблазнима. Свештеници коме је од Бога поверено Његово стадо, да га као добри пастири воде ка путу спасења, често су вуци у јагњећим кожама. Такав један свештеник је и Мирослав Јаковљевић, који више воли архијеретика папу него Господа, што је и потврдио у августу 2000.године, када је у Ватикану целивао папину руку која је благословила и руководила убиством само у прошлом веку преко четири милиона Срба. Он се дрзнуо, да на Савидан текуће године одређује које је дете подобно да добије пакетић! Тада је у препуном храму деце, која су дошла са учитељицом, да би се својом песмицом захвалили Светом Сави, учињен велики грех према једној девојчици. Једанестогодишња девојчица И.Т. која је као и остала деца изрецитовала песмицу Светом Сави, сва срећна и задовољна је пришла наведеном свештенику да прими заслужену награду. Уместо пакетића, доживла је шок због речи које јој је упутио свештеник: “Ти си мала примила пакетић“. Када је изненађена девојчица, рекла да није добила, свештеник је љутито рекао: “Изађи напоље“. Тако је једно дете уместо радосно, храм напустило уплакано, због свештеника који је заборавио на речи Господа: “И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.“.(Мат. 18-5,6)
Разлог таквог безобзирног и безосећајног понашања именованог свештеника је што породица девојчице И.Т. припада Епархији рашко призренској у егзилу, што у њихову кући долазе монаси које су са Косова и Метохије протерали екуменисти, баш такви као што је свештеник Мирослав Јаковљевић. Овај свештеник је и раније имао сличне испаде, па је тако на Божић 2013.године није дозволио човеку да се причести јер је био на трибини у Прњавору под називом “Папа у Србији за и против“. На тој трибини су изнете истине о злочинима папе према нашем народу, са нагласком на злочинима у Прњавору, као и злочини папољубаца, односно екумениста.[1]
Тужан је био Савиндан ове године у Прњавору, као што су од 2010.године[2] тужни свуда где су Срби, јер је много Христовог стада отишло из храма тужно, понижено и уплакано, али је тужан и Свети Сава јер екуменисти у СПЦ не дају Светосавској деци да иду путем који нам је он показао, већ уместо према Богу, они га воде према римском архијетику папи, а преко њега самом антихристу.
Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божју помоћ догодине у Призрену!
Дана 04/17.02.2016.лето Господње.
Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“
МО Шабац – Мачва
[1] Због огромних жртава и јуначког отпора непријатељу 1914. године, указом бр. 22 од 9. јуна 1934. године, краља Александра, Прњавор је одликован за храброст Орденом Карађорђеве звезде с мачевима – четвртог реда. То је једино село у Србији које је добило ово најзначајније одликовање Краљевине Србије и Југославије. У М.Прњавору у времену од 4 до17 августа 1914.г. аустроугарска војска, пре свега чувена хрватска 42. дивизија(вражија), по благослову папе (који их је упутио на рат против Срба јер су Православне вере), убијено, спаљено и измасакрирано 352 становника, претежно старци, жене и деца. Тако је само у школи спаљено 50, а у Милутиновића кући 97 искасапљено и спаљено. Више можете прочитати на следећем линку: http://bskm.rs/2013/01/25/u-mucenickoj-macvi-ponovo-zlocini-po-blagoslovu-pape/
[2] Те године је почео отворени прогон Христовог стада на челу са Владиком Артемијем, а од стране екумениста у СПЦ који су узурпирали трон Светог Саве.