О. Кирило у судбоносним данима јуна месеца л.Г. 1999.

У књизи посвећеној манастиру Драганац ево како проф. Филић (2006) описује улогу о. Кирила у догађајима из јуна 1999.г.

Наш је старац и окупаторе успео да омекша

У народу се на далеко прочуло о раду о.Кирила на обнови и оживљавању манастира и зидање „својом руком“ нових конака. Поред његових убедљивих савета и иступа његово залагање да Србе задржи на својим огњиштима је овако приказано:

Уз помоћ о. Игњатија

„У најгоре време 1999. године обилазио је српска села и био уз народ. Најтеже је било приликом повлачења наше војске и после тога. Наступио је период најезде и нечувени зулум наоружаних Албанаца. Народ се поколебао и из многих места пошао у колективну селидбу. Јеромонах Кирило није мировао. Излазио је пред колоне одлазећих, прекрстио се и молио их да се врате, а онима који не желе да га послушају, легавши онако кршан на сред пута рекао: „Просто вам било ако ме прегазите„. Међутим, нико није желео да прегази духовника већ су се тада сви вратили својим домовима.

Градња током одмах након „погрома“…

То се догодило у Клокоту, а слично је било и у Витини. Стигао је у то небивало и тешко време и до Прековца и Јасеновика (Клобукар се већ одселио), обраћао се Србима који су се са натовареним стварима спремили за одлазак.

Уз велику помоћ „малих“ пријатеља…

„Немамо куд, оче Кирило, једино да идемо у вир и да се удавимо.“ Кирило их је посаветовао да се врате у своје домове – даће Бог да се смири. Послушали су духовника и одустали од селидбе. У цркви у Горњем Кусцу, Коретишту, Пасјану, Станишору је у то време заветовао многе Србе да остану на огњишту, јер су ова села велика и не смеју лако поклекнути. Стога је заслуга оца Кирила што су и ова села опстала.

Постоји још много прича о његовом несебичном ангажовању да народу помогне да остане на вековним огњиштима, да се обожи и сложи“ (Филић 2006: 48-49).

ГРОМАДА НА ДРУМУ

Оцу Кирилу Драганачком

Громада на друму, не може се проћи

С једне стране Срби. Сва колона ћути

Одједном се зачу: „Ајмо кући поћи

Враћамо се нису суђени нам пути“

С друге стране сила, такође је стала

схватила је поруку коју стена шаље

због тога је брзо и команда пала

„Враћамо се војско, не можемо даље“

Из ведрога неба тада муња сину

да потврди ово што се данас збило

громада устаде у песму се вину

ваздигну се отац наречен Кирило.

Веселин Џелетовић

РАДУЈ СЕ БОЖЕ

Оцу Кирилу – Драганачком

Радуј се Боже! У свету људи

Жива се душа у небо диже.

Тамо где камен земљом се веже,

Тамо, где душа келије стеже

Човек је један, на међу стао.

У име Христа, у име твоје

Диже у небо, наручје своје.

Радуј се Боже – радуј још више

Воља се твоја и Христа Бога

Који за навек међ нама дише

Поштује тамо, где влада слога.

Тамо: где човек у име крста

Ка теби диже три своја прста

Славећи име: Оца и Сина

Сина и Оца и Духа светога

Спознаше тројство – Једнога Бога.

Радуј се Боже! Тек душа једна

На живом месту, где гори свећа

Слободе гладна, светлости жедна

Постаје светлост, душа још већа

У име твоје: Оца и Сина

И Духа светога – Амин.

Новица Ђорђевић Косов