Прогон праведника

У свако време свиње покушавају да прождеру бисер, пси да раздеру светињу. У свакој епохи неки нови Каин покушава да убије Авеља. Страдање праведног Јова процес је непрекидног трајања. Од пророка Исаије до Богочовека Христа су страдали праведници и од Христа до данас страдају његови следбеници. У сваком веку људи на позорници живота преузимају улоге или хришћана или Диоклецијана. И у наше дане се одиграва ова најважнија драма у којој Авељ бива убијен од Каина.

Поучен од свог духовног оца, праведног страдалника аве Јустина, владика Артемије је кренуо трновитим и страдалничким путем, јер је свесно од свог духовног оца наследио улогу бескомпромисног хришћанина, чиме је и проузроковао сопствено страдање. Био је осамнаест година много прогоњени епископ на сада окупираном Косову. Гоњен од терориста који су основали „државу Косово“ и од светских моћника са којима је отворено улазио у конфликт, бранећи своју невесту (епархију). За то време у прогонству, благодаћу Божијом, покренуо је једну од највећих ренесанси монаштва у новијој историји. Дошао је као испосник, иако је био доктор наука, а иза себе оставио духовну кошницу, расадник монаштва. Црноречка школа монаштва се прочула широм православља и као таква увек била пуна ученика. Као бескомпромисни праведник никако није одговара епископима и назови епископима који су плашљиви или спремни на компромис зарад очувања своје титуле (па макар тај компромис подразумевао и јерес).

св. Нектарије Егински

Учитељица живота нам наводи велики број таквих страдалника (Атанасије Велики, Григорије Богослов, Василије Велики, Максим Исповедник, Григорије Палама, Нектарије Егински). Још мање је одговарао светским моћницима (јер је био спреман да им истину каже у очи) и косовским терористима. Учитељица живота нас учи да Јован Крститељ никако није одговарао цару Ироду и Иродијади, пророк Илија цару Ахаву и Језевиљи, свети Јован Златоуст цару Аркадију и Евдоксији, свети Амвросије милански цару Теодосију, Василије Блажени Ивану Грозном… И као праведник је протеран под лажним изговором из своје епархије.

На његовим службама у Шишатовцу, где је био изгнаник, долазио је огроман број верника. У паници, његови прогонитељи су наставили да крше каноне  и забранили му да служи Литургију. И као по неком уклетом правилу наставили да матирају сами себе. Да прогонећи праведника прогоне мир, благодат и вернике од себе.

Владика Артемије је у складу са канонима наставио да служи и благодат Божија се опет показала на делу. За њим је кренуо огроман број монаштва, верног народа. За пет година основано је 36 манастира-катакомби на три континента, које су препуне верног народа. Покренута је светосавска ренесанса. Никада у новијој историји српског народа није подигнут толики број Божијих домова.

Сигурно да овакав развој ситуације ни у сну нису сањали Диоклецијани 21. века. У свом страху, немоћи и исхитрености покренули су нове оптужбе на ове праведнике и тиме наставили да дају „аутоголове“. Оптужили су владику Артемија и монаштво да су „лажно се представљајући“ зарадили око милион евра. Као да смо ми (многобројни) који помажемо ово страдално монаштво мутави. Па ми свесно исповедамо да је ово монаштво епархија Рашко-призренска, а да је Теодосије Шибалић на Космету узурпацијом основао пара-синагогу. Он би био тај који би одговарао за те оптужбе и црквеним и световним властима у правној и праведној држави. Поставља се питање како су проценили да се ради о том износу? Вероватно су били свеприсутни, па су успели да сазнају? Потребно је бити ментално заостао да би се веровало у оптужбе са округлим цифрама „врсних и објективних процењивача“. Уосталом зар је новац највећи проблем нових прогонитеља? За њих је суштински проблем новац којим верни народ помаже прогоњеног епископа, који је по њиховом мишљењу застранио, а не то што хиљаде живих душа иде за њим.

Заиста Богочовек Христос никада није рекао да било коме слепо верујемо, већ да се чувамо вукова у овчијој кожи (Мат. 7, 15.). Да их по делима познајемо.

На све ове прогоне и клевете ми духовна чеда владике Артемија ћемо још силније сведочити истину. И са уздахом говорити подражавајући Господа: опрости им јер не знају шта раде (Лук. 23, 34.), архиђакона Стефана: не упиши им ово у грех (Дап. 7, 60.) и владику Николаја: Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, а непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. Ови су ме чинили странцем у земљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније уточиште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније уточиште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. Подражаваћемо ове примере баш онако како нас је учио владика Артемије исповедник.

Милан Бојић, студент историје