Горан Јевтовић: Генерал Бридлав у окупираној Србији преко независног Косова

Богата „сарадња“ Србије и северноатлантске Алијансе се наставља. Само што испратисмо председавајућег Војном комитету НАТО, генерал-потпуковника Марка Шислера, а затим иначелника штаба Команде здружених савезничких снага НАТО-а у Напуљу, генерал-потпуковника Леонарда ди Марка, кад ето нама у походе америчког генерала са четири звездице Филипа Бридлава, Врховног команданта НАТО снага у Европи (Supreme Allied Commander Europe).

Импозантно, нема се шта додати. Онако, у напредњачком стилу, како и приличи српској традицији негде из 19. века, када су слични њима истога назива, преузели команду над народом. Уместо преко Србије и Београда на Косово и Метохију, наречени агресорски генерал је, обишавши јуначке Монтенегрине, запалио на независно „Косово“, па одатле у остатак Србије. Међународни и веома важни дипломатски протоколи налажу управо супротно. Али, кога брига за то и шта зна бар половина Срба који ће изаћи на следеће изборе.

Посета првог човека војног, то јест борбеног, или ратујућег дела агресивне северноатлантске машинерије приказана је у српској јавности као долазак пријатеља и миротворца. Те је у складу са тим и дочекан на високом нивоу, а на састанцима код председника Владе, затим у Министарству одбране и у одајама српског Генералштаба по ко зна који пута су испаљиване познате флоскуле и рецитовани хвалоспеви о томе како нам нема живота без њих и особито опстанка Срба на Косову и Метохији, као и да ће се подићи ниво сарадње (куда даље и више од достигнутог ИПАП-а?) у оквиру програма „Партнерство за мир“.

Сарадња и партнерство, дакле – још више, још брже, још боље. Они нама – реформе, обуку, вежбе, стандарде и процедуре, све заједно у збиру: уништена техника и борбени састави а људство непрепознатљиво у сваком погледу. Ми њима оно што је преостало а још увек вреди – касарне, полигоне, базу „Југ“, АБХО центар у Крушевцу, аеродроме, чворишта, копнене, ваздушне, речне путеве… и јаничаре-добровољце за њихов поход на Исток.

Они нама – независно „Косово“ и испред носа стварање „оружаних снага“ те нарко творевине, а ми њима – ни да поменемо онај део Резолуције 1244 који налаже да се војска и полиција врате у јужну српску покрајину, па да тамо сарађујемо онако како је записано. Нико да шукне о томе са српске стране. И тако је већ пуних петнаест година. И није проблем што нас демонтирају и пљачкају – све се да обновити и поново стећи – већ је проблем што нас овако провидно понижавају, ваљају у дефетистичком брлогу и духовно затиру.

Филип Бридлав је током посете Србији изјавио за Глас Америке следеће: „Оно што смо говорили свих година је да ћемо пратити трансформацију Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова. Ово је питање које мора Косово са својим суседима да реши“, додајући „да је НАТО спреман да пружи подршку у виду обуке“.

Хвала генерале Бридлав на искрености, јасније не може бити. Ко има очи да види и уши да чује, довољно. А суседи – то су наше марионетске власти, даће свој допринос у Бриселском пакету „преговорања“. Да смо иоле слободна земља, након ових реченица експресно би овај надмени амерички генерал био протеран са српске земље са удареним печатом трајне забране уласка. Онако како је прошао пре деценију и по његов претходник на истој дужности – Весли Кларк. Овако, шта да се ради, може му се, дато му је.

И, наравно, одмах су се затрчали, то јест плански наступили бранитељи режима, тумачећи долазак Бридлава малтене као исповедање и покајнички приступ српском олтару, па још додају како се, ето, он – а то значи НАТО – нешто нећка о (потпуно измишљеном) повлачењу КФОР-а, а ми их (као) убеђујемо да то не чине. Па још они, тамо доле, у Приштини (а не на независном „Косову“) хоће да формирају војску, а ми им (као) бранимо, те стога Бридлав изговора – морате да се договорите са Србима, без тога (као) не вреди.

Смешно да смешније не може бити, али до смеха заиста није. Јер, истински је јадно да јадније нема куд, јер огољена је лаж, толико да се веће лажи и не могу осмислити.

Бридлав је констатовао оно што је одавно познато и што је у пуној примени више година уназад – створена је војска „Косова“, она дише пуним плућима, организационо и у сваком, како то НАТО експерти истичу – оперативном погледу је већ оспособљена и наоружана и само се формално зове „Безбедносне снаге Косова“. Чека се повољан тренутак да се у „Уставу Косова“ и уколико је могуће уз пристанак тамошњих Срба – локалних колаборациониста и плаћеника вођених од стране напредњачке београдске централе, изврши промена имена и ништа више. Нити мање.

Па да видимо како то изгледа у пракси, а што се организовано крије од српске јавности. Још један мали и симпатичан додатак богатом штиву које је већ представљено у неколико текстова на „Фонду стратешке културе“ где су детаљно појашњени стварање и активности војске Косова (последњи – „Србија је одавно НАТО двориште“, али и у текстовима: „Вучић у судару са топништвом и зракопловством Хрватске“ и „Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ… већ си војно неутралан“).

И притом, немогуће је све оно што је битно представити на овако малом простору. Шиптари и њихови НАТО савезници су динамични, вредни, имају јасан циљ, усмерења и бројне обавезе које испуњавају свесрдно и мотивисано, пребацујући евроатлантске норме.

Слике говоре више него било какве речи и испразно филозофирање. Ево како је Бридлав примљен од стране „председнице Косова“ и „премијера“ те државе коју је званични НАТО стварао, признаје је и недвосмислено подржава. О томе је и било речи пре него се Бридлав запутио у круг београдске „двојке“. Обратимо пажњу на заставе северноатлантског савеза и „Косова“:

Идемо даље. Да ли је српској јавности познато да су такозване „Безбедносне снаге Косова“ – истинска, изузетно организована војска, заживела у потпуности? Наравно да није. Као што није познато, ево неких сјајних примера, да се шиптарски кадети школују интензивно у војним академијама чланица НАТО.

Дакле, они се школују не за „безбедњаке“ или полицајце како им носи назив оружана сила, већ за официре војске. Рецимо, у току је школовање 34 кадета у четири (српским квислинзима пријатељске) земље и то: Немачка 2, Турска 19, Хрватска 2 и Македонија 11.Ове године је по први пут од стране Американаца отворен конкурс и кренула је (како стоји у званичном извештају) регрутација за школовање шиптарских кадета у чувеној Војној академији САД – West Point. Навала је импресивна – до сада се пријавило (кандидовано је) њих 98 за 4 места. За почетак одлично.

О курсевима, обуци, семинарима, радионицама, обиласцима шиптарских ОВК стручњака и њихових потомака по војним инсталацијама америчке државе Ајова, са којом „Косово“ има званично такозвано „државно партнерство“ у истој равни и према идентичним садржајима као и Србија са државом Охајо, не вреди ни зборити.Најоригиналнији пример је, поред наведеног, рецимо регионални центар RACVIAC у Загребу – где представнике имамо ми, представнике имају и они као званична држава и војска.

Ево, дакле, пар изванредних сличица које све саме казују у вези са тим. На наш, српски „понос“ – званична посета начелника Националне гарде САД, генерала Франка Граса (Frank. J. Gras) независном „Косову“ и сусрет са тамошњим министром Безбедносних снага Хакијем Демолијем, са сарадницима:

Том приликом је амерички високопоцизионирани генерал (Национална гарда је иначе примарно на вези са председником САД) дословно изјавио: „Национална гарда Сједињених Држава чврсто стоји на становишту даље подршке и развоја Косовских безбедносних снага како у овој фази, тако и у оној наредној када ће тај процес напредовати. Ми ћемо још снажније подржати трансформацију у оружане снаге када парламент Косова усвоји одлуку.“

Хај’мо сада да видимо нешто што бих назвао шлаг на торти. Крајем минуле године један шиптарски кадет, сада већ увелико прави официр војске „Косова“, извесни Исмаил Хоџа, након 12 месеци школовања на „Краљевској Војној академији“ Велике Британије у Сандхурсту (Sandhurst), обратимо пажњу – био је најбољи међу бројним домаћим и иностраним кадетима, чиме је постао први официр са простора Балкана који је добио такву награду. Баш овако стоји у званичном саопштењу Министарства Безбедносних снага „Косова“, али и у званичним британским извештајима.

Е, сада, ништа ту не би било за чуђење, навикли смо ми Срби и на већа понижења, да наведеног кадета није наградио традиционалном британском сабљом на свечаној краљевској церемонији, нико други до престолонаследник Њ.К.В. Елизабете II, принц Чарлс лично. Погледајмо и те веома занимљиве фотографије:

Подразумева се – Американци и особито Британци, нашем су премијеру (тамо је – у Брајтону и завршио кључну „ленгвиџ“ и ону најважнију „школу“ пре скоро две и по деценије) најзначајнији пријатељи и ударна подршка. Наравно, када се линк којим случајем прекине или су посреди текуће оперативне (пљачкашке, психолошке и остале операције пробоја српског корпуса на првој линији) ту су верни чауши – извршиоци радова у лику Ангеле Меркел и, рецимо, Себастијана Курца. Глобална посредничка агентура за вишенаменску и планску окупациону употребу. За наше паре, што би се српски казало.

Но да се не удаљавамо од Американаца. Према званичном „Годишњем извештају за 2015. годину“ агилног министра Хаки Демолија, лепо стоји да су управо ти њихови (као и наши) партнери убедљиво највише донирали војску „Косова“ – са преко 9 милиона долара. Званично. А незванично и преко нарко-канала, подразумева се да никада нећемо дознати. Уколико је буџет „Безбедносних снага Косова“ нешто изнад 49 милиона евра, па мало ли је.

Та војска броји тачно 3.324 припадника (заједно са службеницима у Министарству БСК) и организована је на бригадно-батаљонском модулу као и Војска Србије. Број особља се односи на мир, наравно и за међународну јавност то је пригодна цифра. С друге стране, она ратна војска, настављач тековина ОВК, према расположивим подацима броји негде око 40.000 припадника који се могу мобилисати за непуних 72 сата. Према другим али непотврђеним подацима, та бројка је око 60.000 хиљада борбених Шиптара, који имају своју ратну јединицу и мобилизацијско збориште и који су спремни да понове ’98. и ’99.

Ево једне фотографије припадника „Трећег батаљона Бригаде за брзо реаговање“ на маршу током минуле године, где се недвосмислено може установити на шта они личе – на војску или полицију, односно некакве безбедносне снаге и сличне будалаштине. И како не би било по оној српској – причам ти причу:

За крај сам оставио и оно најубедљивије. Јер, у противном, неко би злонамерно могао да закључи – па какве везе све наведено има са НАТО снагама у Европи и њиховим Врховним командантом, генералом Бридлавом, кога ових дана дочекасмо како и приличи – ка’ јунака.

Погледајмо која је званична такозвана мисија КФОР-а на Космету према Резолуцији 1244: (1) да доприноси сигурном и безбедном окружењу, (2) да подстиче и координира међународно цивилно присуство и хуманитарне акције, (3) да подржава развој стабилног, демократског, мултиетничког и мирног Косова.

Е, али од пре пар година додата је још једна функција наведене команде НАТО, она која је и тема овог текста: (4) подржава развој Косовских безбедносних снага! И то нема ама баш никакве везе са Резолуцијом 1244 и изворном наменом КФОР-а.

Како то у пракси изгледа? Једноставно. Онако како су формирали „НАТО војну канцеларију за везу“ усред српског Министарства одбране, као прави мали командујући Штаб, тако и усред Приштине имају сличне структуре, које се само другачије називају. Намена им је иста па чак и богатија имајући у виду о ком балканском племену је реч, из чијих редова је требало направити писмену војску.

Ради се о следећем: (1) „Саветодавни тим (NAT)“ на нивоу Министарства Безбедносних снага Косова и други, такозвани (2) „Саветодавни тим (NLAT)“, како званично стоји, на нивоу Безбедносних снага Косова. Дакле војске Косова. Ево још једне лепе фотографије о радним активностима, рецимо тима NAT:

Шта они тамо раде? Високи НАТО официри (NAT) су стално инсталирани у наведеном Министарству БСК, док је посебна екипа (NLAT) у БСК – тј. у команди оружаних снага „Косова“.Они су стварали систем одбране и шиптарску војску практично од „нуле“, то јест од нерасоформиране ОВК, затим је организационо, логистички, административно и у сваком другом погледу упристојили строго према НАТО стандардима и процедурама. И они су стварни команданти. Нешто попут онога што имамо у односу на Војску Србије.

Саветнички тимови су организацијом саставу Савезничке команде за операције (Allied Command Operations -ACO) у Штабу здружених снага у Напуљу (Headquarters Allied Joint Force Command Naples – JFC) и ангажују се у саставу званичне НАТО мисије КФОР (Kosovo Force – KFOR) којом руководи наведени Штаб из Напуља.

Да резимирамо – иста војна и практично најважнија здружена НАТО дружина, дакле „Савезничка команда НАТО“ у Напуљу намењена за ратне операције по: Југозападном, Средоземном, Северноафричком и Блискоисточном војишту, такозваног Европског ратишта (стручни изрази), руководи истовремено и:

• „НАТО војном канцеларијом за везу“ у Београду – NATO Military Liaison Office Belgrade (MLO),
• „НАТО штабом“ у Сарајеву – NATO Headquarters Sarajevo (NHQSa),
• „НАТО штабом“ у Скопљу – NATO Headquarters Skopje (NHQSk) и
• „НАТО тимовима у Приштини“ – NATO-s për Ministrinë(NAT) и NATO-s për FSK-në (NLAT) – на лепом шиптарском језику како бисмо били у тренду.

Да ли је ово познато српској јавности? Где су новинари истраживачи водећих медијских кућа у Србији? Шта раде оне лепе новинарке и уреднице али и ништа мање лепши мушки истраживачки део националне телевизије коју познајемо под називом РТС, на којој се свакодневно емитују бројне емисије, „Око“ и остали магазини и друге трице и кучине?

Не знам да ли ће након овога бити јасно због чега су Ивица Дачић и Александар Вучић, потписујући онај први Бриселски споразум 2013. године, упорно инсистирали код колонијалних газда и истовремено пунили уши домаћој ТВ публици – да војничка албанска чизма неће крочити на север Косова. Или тако некако.

Да ли ће се тако нешто помињати током предстојећих преговора и посебно у већ спремљеном „Споразуму о нормализацији односа“ као финалном мировном уговору (управо тако се завршава сваки рат!), којим ће званична Србија прихватити да окупирани део своје територије преда агресору? Ни под разно и нити једним словом.

Е, сада, окрећимо канале, претражујмо сајтове, листајмо новине – али само оне што нам из дана у дан откривају завере Запада, наравно на челу са НАТО генералима који само што нису кренули са рушењем Вође – и анализирајмо. И како каже један врхунски стручњак – мислимо о томе, јер… бољег, јел’ те, немамо и ваља га бранити до последњег Србина.

Мајко Божја, помагај, време је…

Горан ЈЕВТОВИЋ

Извор: Фејсбукрепортер