Старац Клеопа о гневу међу браћом

Оче, ако нехотице ожалостиш брата свога и видиш да се жалости и иштеш опроштај од њега, али он остаје с гневом према теби, шта да радиш?

– Ти врши своју дужност и реци: „Опрости ми, брате, јер сам погрешио!“ А ако ти он не опрости, на њему остаје грех. Ти си тражио опроштај, извршио си своју дужност. И ако ти не опрости, он одговара, јер не може више читати „Оче наш“.

Видео си шта се каже у Отачнику. Два једноутробна брата, монаха, који су дошли у манастир, живела су у пустињи 30-40 година и нису се ниједном посвађала. Одлазили су ђаволи к сатани и казивали: „Има двојица монаха и имају велику љубав и искреност и међусобну љубав, и не можемо их навести да се посвађају“. Али један већи ђаво рече: „Ја ћу их навести да се бију!“ Беше један од оних што су мајстори, јер и међу њима има и глупих и паметнијих – војника, капетана, генерала, сваке врсте.

Кад оба брата беху на молитви, спокојни у својој келији, појави се ђаво. Једноме се показао голуб а другоме се показао врана. Онај што је видео врану рекао је:

– Море, брате, гле вране!
– Море, зар ти не видиш да је голуб?
– Море, зар си ти слеп, не видиш ли да је врана? Од када су рођени нису тако говорили.
– Ти си слеп! Не видиш ли да је голуб? И ударио је шамар оном другом.
Тада је онај рекао: – Опрости ми, брате! Када је рекао „Опрости ми“, није више видео ни врану ни голуба. Беше ђаво! Тада су спознали да су поругани.

И узалуд их је навео да се бију, јер су затражили опроштај један од другог. Искали су опроштај и опет су они остали већи од ђавола. Ђаво никада не каже: „Опрости ми“.