Зло пуштено с ланца

Ништа ново није се догодило у Хрватској. Само је зло држано под контролом, због уласка у ЕУ. Брисел каже да је све унутар Хрватске њена интерна ствар, у држави која је за пет година Србе свела са 13 на три одсто

Јавност ће, изгледа, остати ускраћена за истинит одговор на питање да ли је службени Загреб средином јануара заиста доставио Кабинету председника Србије (или је канио да достави) списак од пет услова које Србија мора да испуни да би уопште дошло до службеног одласка Томислава Николића у Загреб.

Али, како год да буде, нешто је било. Неко је тих пет услова у Загребу споменуо, некоме су пали на памет, а то у овој епизоди српско-хрватских односа изазива мучнину. Код Срба, разуме се.

Хрватска је, скупа са Словенијом, сецесијом изазвала рат у Југославији: паравојним јединицама напала ЈНА, извршила агресију на општине и места у којима су Срби били већина, протерала око пола милиона Срба, отела 35.000 њихових станова, уништила српску имовину у вредности неколико милијарди евра… и након свега тога поставља услове под којима председник Србије може службено да посети Хрватску.

Е, сад овде би неупућен посматрач могао да закључи како је ситуација доживела радикалну промену, односно да је Хрватска у међувремену постала место узорне толеранције, место где мањине, свих предзнака, уживају, заштићене као ендемске врсте док је Србија отклизала у радикални, искључиви национализам, с елементима неофашизма, уз прогањање мањина, нарочито националних, па отуда и долази некаква логика на којој плива оних пет услова. Није тако. Ситуација је обрнута. Тачније, Хрватска се вратила у деведесете, призивајући најмрачније дане туђмановштине, док је Србија по свим елементима најмирнија и најтолерантнија држава на Балкану.

Пошто знамо како на сваку, за Хрватску непријатну, квалификацију реагују јуришници другосрбијанске бригаде, да би оснажили постављену тезу, даћемо реч познатим Хрватима. Оглашавали су се ових дана: „Хрватска се враћа у мрачну прошлост“, „Ово је проусташка влада, састављена од криминалаца и неофашиста“, „Хрватска тоне у фашизам“, „Поновно преузимање покровитељства Сабора над скупом у Блајбургу, доказ је да је нова влада Хрватске благонаклона према усташтву и НДХ“, „Фашизација Хрватске ушла је у фазу која има и формални оквир“, „Срамота је да у Влади Хрватске седе министри који отворено симпатишу усташтво а згражавају се над антифашизмом“… Ово су изговорили: Зоран Милановић, Весна Пусић, Нина Виолић, Дуња Вејзовић, Оливер Фрљић, Урша Раукар…

Да не буде забуне: ништа ново није се догодило у Хрватској. Само је одређени број година зло држано у подруму, под контролом, зарад уласка у Европску унију. Хрватска је тамо већ две године, Брисел каже да је све унутар Хрватске њена интерна ствар и отуда услови Николићу, отуда ова провала неоусташтва и фашизма у држави која је за само пет година Србе свела са 13 на три одсто.

Извор: Вечерње новости