Црну трансплантологију предаће архиву?

Дипломата који представља прву албанску државу у Европи позитивно је говорио о историји друге албанске државе. Косово је било једна од тема московске конференције за штампу амбасадора Албаније у Русији Сокола Гиоке.

Сматрам да је формирање ове државе послужило јачању мира и безбедности на Балкану, позитивно се одразило на међуетнички и међуконфесионални живот. Ми поздрављамо састанке на високом нивоу између Србије и Косова, који се одржавају уз посредништво ЕУ. Реализација споразума помоћи ће обема странама да се брже и сигурније крећу путем евроинтеграције.

Оваква тачка гледишта сасвим је разумљива, сматра познати руски научник балканолог Георгиј Енгелгардт:

Зависи од тога са чије стране се гледа на пет протеклих година. За предствника једне од албанских држава одвајање од Србије је побољшало политички положај Албанаца на Балкану, увећало њихов политички ауторитет и отворило нове перспективе у Македонији, Црној Гори и на неким територијама Србије. А са тачке гледишта других балканских земаља, исте те Србије или Грчке, одвајање Косова само ће створити нове проблеме, при томе дугорочне, који имају потенцијал заоштравања.

Занимљиво је да су изјаве албанског дипломате дате у контексту критике којој су подвргли Тирану САД и Немачка. Ова критика је, може се рећи, делимично и због Косова. Узрок је превише бурна национална реторика унутар Албаније. На пример, партија Црвено-црна алијанса залаже се за спровођење референдума о обједињавању Албаније и Косова. Уље на ватру периодично долива премијер Сали Бериша, говорећи о неопходности укидања граница које су сто година одвајале Албанце. М аколико то било чудно, сада постојиједам моменат који реално обједињује Косово и Албанију – сумња у то да су на овим територијама од краја 90-их радили црни трансплантолози, чије жртве су били цивили јуже српске покрајине, између осталог Албанци нелојални ОВК. Како тај проблем види амбасадор Албаније у Русији Сокол Гиока:

У последње време разматрано је питање незаконите трговине органима. У датом случају влада Албаније подржава владу Косова која сарађује са Еулексом у истрази случајева које је описао специјални известилац СЕ Дик Марти. Тирана одлучно подржава ову свестрану истрагу, како би једном и заувек затворила ову главу оптужби за то да су на Косову и у Албанији били извршени слични злочини. Албански парламент прошле године усвојио је специјални закон који омогућава Еулексу да врши истрагу у нашој земљи. Тирана сматра да је Еулекс једини орган који има овлашћења, могућности и потенцијал неопходан за истрагу случајева изнетих у Мартијевом реферату.

Још пре неколико година Албанија уопште није изражавала спремност да допринесе истрази, рецимо, није се одлучила на сарадњу са српским тужилаштвом за ратне злочине. Ипак у мају 2012. године парламент у Тирани је једносгласно гласао да да зелено светло Еулексу. У изјави господина Гиоке привлачи пажњу покушај ограђивања, јер као што се зна, Београд је инсистирао на томе да се истрага води на нивоу УН, подвжавала је ову иницијативу и Русија, која је са своје стране иницирала и своју истрагу. Излазак на тако глобални ниво уопште није у интересима косовских и албанских власти, сматра руски балканиста Георгиј Енгелгардт. При томе научник наводи низ фактора који му дозвољавају да претпостави да истрага поводом Жуте куће и других случајева може да се заврши без резултата.

Догађаји повезани са црном трансплантологијом десили су се пре више од 10 година. Довољно времена да се заметну трагови. Крајем прошле године Међународни трибунал је ослободио угледног косовског политичара Рамуша Харадинаја, кога су многи сумњичили за умешаност у незакониту трговину органима. А Харадинај је познат по томе што сведоци у његовим процесима не живе превише дуго. Сада је он изашао на слободу и поседује огроман утицај, тако да ће потенцијални сведоци десет пута размислити да ли вреди да сведоче. Осим тога, постоји верзија да се операције одузимања органа на територији Албаније нису изводиле. Отете људе су прегледали, а надаље су „одговарајуће“ преко Албаније превозили на пример на територију трећих земаља, у исту ту Турску, где се у нормалним медицинским условима може извршити хируршка интервенција. ову верзију је између осталог изнео српски истражитељ Југослав Петрушић. Сада Тирана, Приштина и многе владе на Западу и чак званични Београд заинтересовани су да сва ова прича о трговини органима буде пажљиво предата архиву. Јер овај Демоклов мач виси над Београдом – испада да партнери премијера Србије на преговорима у Бриселу – кључни у датом тренутку (Хашим Тачи) или теоријски (Рамуш Хараднија) – јесу људи над којима виси тако чудовишна сумња. Ако она буде укинута, то ће одвезати руке београдским властима.

Тимур Блохин, Гајане Ханова /Глас Русије