Подсећање: Саопштење Српског националног већа Косова и Метохије
Дана, 9. јуна 1999. год. потписан је Војно технички споразум у Куманову. По овом споразуму Војска Југославије и МУП су се обавезали да се безусловно повуку са територије јужне српске покрајине. По Резолуцији 1244 међународне снаге су ушле на територију Косова и Метохије као гарант мира и фактор безбедности српског и осталог неалбанског живља на КиМ. Очекивало се да ће међународна заједница одговорно извршити своје обавезе. Нажалост, стање на терену, по уласку међународних снага, открило је истину – КФОР и УНМИК нису биле мировне снаге него окупационе.
Са њиховим доласком започела је још једна голгота српског народа у Старој Србији. Од стране шиптарских терориста врше се убиства и рањавања Срба, рушења цркава и манастира, паљење српских кућа, одузимање земље манастирима. У таквим околностима Српско национално већа Косова и Метохије одржало је седницу, 4. јуна 2000. године, у манастиру Грачаница. Седницом је председавао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, који је уједно био и Председник СНВ КиМ. На седници је прихваћена декларација и усвојен је текст отвореног писма упућеног председнику Републике Србије г. Милану Милутиновићу. О поруци међународној заједници садржаној у декларацији и питањима које је СНВ КиМ упутило тадашњем председнику Републике Србије сазнаћете у наредном прилогу.
Саопштење СНВ КиМ објављено је у листу „Гласник Косова и Метохије“, бр. 9, 5. јуна 2000. године.
Уредништво
ГЛАСНИК КиМ број 9, 5. јун 2000 год.
САОПШТЕЊЕ СА СЕДНИЦЕ
СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Данас, 4. јуна 2000. године у конаку манастира Грачаницa одржана је седница Српског националног већа Косова и Метохије. На седници је присуствовало 62 делегата из косовског, гњиланског, митровачког, брезовичког и метохијског округа. Седницом је председавао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије који је уједно и Председник СНВ КиМ. По завршеној седници већином гласова је прихваћена следећа:
Д Е К Л А Р А Ц И Ј А
Српско национално веће Косова и Метохије са великом забринутошћу прати насиље које се нарочито од краја рата спроводи над српским народом Покрајине и најоштрије осуђује најновију ескалацију насиља. И поред сталних апела и захтева КФОР-у и УНМИК-у да предузму конкретне мере у побољшању безбедности, што је уједно и услов учешћа посматрача СНВ КиМ у привременој администрацији Косова, злочини које спроводе албански терористи настављају се несмањеном жестином. Само у последњих два месеца преко 20 Срба је убијено, 40 рањено, две православне цркве су миниране, запаљене су десетине српских кућа, а мисија УН је чак почела под притиском албанских екстремиста и са одузимањем земље нашим манастирима.
Будући да мисија УН на челу са др. Бернардом Кушнером до сада конкретно није испунила ниједан захтев СНВ КиМ и да се безбедносна ситуација крајње погоршала, Веће је одлучило да пошаље специјалну делегацију у Њујорк, у седиште УН, како би се пред Саветом Безбедности УН затражило доношење хитне декларације или анекса Резолуције којим би се заштитила права Срба и омогућило стварање функционалне самоуправе на подручјима где Срби живе. Албански лидери и велики део албанског становништва на Косову за сада су показали да њихова намера није стварање демократског друштва већ квази-државе засноване на етничкој и верској дискриминацији, насиљу и терору против свега што није албанско. Косово, годину дана након рата живи у безвлашћу са организованим криминалом, мафијом, трговином дроге и белог робља, без закона, судског система и поштовања основних људских права. Срби који су показали добру вољу да сарађују са мисијом УН и албанским лидерима имају пуно морално право да захтевају конкретне и обавезујуће одлуке којим би се заштитили основни принципи Повеље о људским правима и слободама човека. Делегација ће посебно захтевати да се јавно осуди албански тероризам и да међународни Суд што пре почне са истрагом злочина који се пред очима демократске јавности већ годину дана дешавају некажњено. Међународна заједница Резолуцијом 1244 није добила задатак да створи владавину апартхејда и да репресију Милошевићевог режима замени репресијом коју организовано и плански спроводе албански екстремисти под директном или индиректном подршком већине њихових политичких лидера.
Након повратка делегације СНВ КиМ, Веће ће донети одлуку о даљем учешћу у органима привремене администрације. До тада у знак протеста због најновијег таласа албанског тероризма и фашисоидне дискриминације против свега што је српско чланови СНВ КиМ неће присуствовати седницама ПАВК-а и ПСК-а. Уколико се у Њујорку добију чврсте писмене гаранције на највишем нивоу СНВ КиМ ће наставити своје учешће у привременој администрацији у својству посматрача до почетка конкретне реализације постављених захтева на терену када ће се одлучити да ли ће учешће у ПАВК-у и ПСК-у бити подигнуто на ниво редовног чланства.
СНВ КиМ подржава Резолуцију 1244 и тражи да се све тачке имплементирају као и да се што хитније предузму мере које би спречиле дискриминацију српског становништва и наставак етнички мотивисаног насиља.
ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
На седници СНВ КиМ такође је прихваћен и текст отвореног писма упућеног председнику Републике Србије
г. Милану Милутиновићу:
СРПСКО НАЦИОНАЛНО ВЕЋЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Председник Републике Србије
МИЛАН МИЛУТИНОВИЋ
Грачаница, 4. јуни 2000.
Господине Председниче,
Обраћамо вам се овим писмом чији смо текст заједнички усвојили на седници Српског националног већа КиМ, 4 јуна у Грачаници. Писмо је упућено Вама – председнику Републике Србије пошто верујемо да Косово и Метохија представља саставни део Републике Србије и Савезне републике Југославије, што је гарантовано Резолуцијом 1244.
Тачно пре годину дана, 9. јуна 1999. потписан је Војно технички споразум у Куманову којим су се ВЈ и МУП обавезали да се безусловно повуку са територије јужне српске покрајине. По Резолуцији 1244 међународне снаге ушле су на територију Косова и Метохије. У државним медијима ово је проглашено великом победом наше државе иако је српски народ на Косову остављен незаштићен. Резултати ове несрећне победе видљиви су у бројним српским избеглицама које су великим делом још у току повлачења ВЈ и полиције напустили своја огњишта. У току последњих годину дана преко 900 Срба је убијено, преко 1000 киднаповано, десетине хиљаде кућа је запаљено, преко 80 цркава уништено.
Овом приликом вам се обраћамо са питањем ШТА ЈЕ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ предузела како би заштитила своје становништво, уставно правни поредак који је гарантован Резолуцијом УН и спречила даље насиље над својим становништвом.
Пошто се у Резолуцији 1244 ниједном речју не спомиње Република Србија и пошто од завршетка рата у Приштини бораве само представници Комитета СРЈ за сарадњу са Мисијом УН постављамо питање да ли је званичан став наше државе да је Косово и Метохија и даље део Србије и зашто на Косову немамо представнике Републике Србије.
Пошто је Резолуцијом 1244 гарантован територијални интегритет и суверенитет СРЈ питамо се шта се дешава са границама наше земље према Македонији и Албанији будући да су те границе незаштићене и да преко њих неконтролисано на подручје наше земље улазе илегални усељеници и разне криминалне банде.
Ако је Косово и Метохија и даље део Србије и СРЈ питамо се зашто ви као Председник Србије и највиши представници Републике и СРЈ ниједном до сада нисте посетили своју суверену територију и лично се уверили како живи ваш народ. Ових дана је из највиших кругова СПС јавно речено да нема ниједног сувереног дела наше земље где њен председник не може да дође. Да ли то вреди и за Косово и Метохију?
Резолуција 1244 предвиђа и долазак одређеног броја службеника наше државе који би посебно водили рачуна о заштити верских и културно-историјских споменика као и наших граница. Већ годину дана наше манастире и споменике чува КФОР и поред њиховог присуства преко 80 цркава је уништено од стране албанских теорориста. На нашој граници на прелазу Ђенерал Јанковић вијори се застава републике Пољске и застава УН, али не и застава Републике Србије и СРЈ. Зашто овај захтев Резолуције није испуњен?
Постављамо вам и питање шта је Влада Републике Србије и СРЈ учинила да се врате наши прогнаници са Косова и Метохије. Преко 250 000 Срба је избегло из наше јужне покрајине али нисмо упознати са никаквим конкретним активностима Владе Србије како би се наши људи вратили својим домовима.
Посебно истичемо да је веома мало учињено и на заштити српског народа који је преостао на Косову и Метохији. Штавише од представника Комитета СРЈ упорно се праве озбиљне сметње Србима који покушавају да у сарадњи са телима УН-а и КФОР-а организују алтернативна решења за здравствене и привредне институције, посебно у случају када се готово сви Срби у Покрајини налазе на ивици егзистенцијалне катастрофе. На тај начин се још више погоршава положај нашег народа и подстиче се процес даљег исељавања.
Од Вас као председника Републике Србије захтевамо да што пре конкретним и конструктивним мерама подржите страдални српски народ на Косову и Метохији и докажете нама да и даље живимо на територији Србије. Не можемо очекивати од међународне заједнице да поштује Резолуцију 1244 уколико је не поштује сама наша држава која ту исту резолуцију већ прогласила за резултат своје победе.
Председник СНВ КиМ
Епископ рашко-призренски
+АРТЕМИЈЕ
Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ