Савиндан у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву
Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости. Ту светлост је он примио од Сунца Правде – Господа Христа. Просветљен њоме он је својом речју, делом и примером просветлио ум и срце свога народа, учинио га христоносним, даровао му не нешто него све. Због тога је с правом назван духовним и моралним Родитељем српскога народа, а спомен његов се од стране свих Срба, ма где били, долично, с радошћу и љубављу прославља.
Спомен Светог оца нашег Саве (14/27. јануар) је свечано прослављен у свим храмовима епархије у егзилу. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, је на Савиндан служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, уз саслужење 4 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 светосаваца из разних крајева Србије. Многи од њих су се, кроз Свето Причешће, сјединили са Господом.
На Литургији је архимандрит Варнава Димитријевић прочитао овогодишњу Светосавску посланицу Епископа Артемија упућену свештенству, монаштву и верном народу епархије.
После Свете Литургије Владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања кољива које је манастирско братство принело у част светог оца нашег Саве. Уследила је трпеза љубави за све присутне. За време трпезе љубави најмлађи светосавци су извели пригодну светосавску приредбу, што је додатно украсило ову предивну свечаност. По завршетку програма, настојатељ обитељи Св. Јустина Ћелијског, архимандрит Наум, је свим учесницима приредбе и осталој присутној деци, поделио пригодне поклоне, чиме је и завршена овогодишња прослава Савиндана у манастиру Светог Јустина Ћелијског.
Слава и хвала Богу за сва добра дарована нашем народу, а најпре за бесцен дар – Светитеља Саву. Амин.
Уредништво
Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ