Гугл и Фејсбук поштују наше званично писмо

БЕОГРАД – Није тачно да Гугл не воли ћирилицу, оценили су учесници трибине“Ћирилбастерс“, али су указали да је потребно да се садржај адекватно опише, како би Гугл знао о ком језику и писму је реч, чега у пракси нема довољно, саопштено је данас из Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

На трибини коју је РНИДС организовао, учесници су оценили и да је неосновано што ћирилицу у Србији многи везују за национализам и ксенофобију, истичући да је ћирилица српско писмо и у масовној употреби, уз одређене модификације, у нашој земљи је од 11. века, те га не треба везивати ни за веру ни за политику, већ искључиво за српски језик.

Постоје процене да је на српском тржишту однос латинице и ћирилице 70 према 30 одсто, па, како оцењују, остаје питање да ли интернет може да предводи промену у односу према ћирилици ако то не чине сами грађани у „офлајн“ простору.

Тренер из Гугл Академије Иван Речевић истакао је да претрага на ћириличном писму на нашој територији има приоритет у Гуглу, али да садржај треба адекватно описати, како би Гугл знао о ком језику и писму је реч, чега у пракси нема довољно.

Према његовим речима, веб странице би требало у свом коду да имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или српска латиница, што, како каже, већина наших сајтова нема.

Ћирилица је писмо које је распрострањено међу великим делом светске популације и зато постоји мноштво ћириличних фонтова, тврди лого дизајнер из Београда Бојан Стефановић.

Он је, међутим, указао да постоје одређени графички проблеми код коришћења ћирилице, попут неправилних крузива, и додао да су све бројнији напори да се овај проблем реши, те се квалитетни ћирилични фонтови могу пронаћи на више сајтова.

Власник бренда „Домаће кифлице“ Милош Мијић одлучио је да његов лого буде написан ћирилицом како би се компанија издвојила из масе и на тај начин привукла пажњу потрошача.

Очигледно му је то, уз квалитет производа, помогло да од малог породичног бизниса, који је започео са супругом, створи фирму која данас запошљава 30 људи.

Тај бренд, такође, на Твитеру и Фејсбуку комуницира са својим клијентима и потрошачима на ћириличном писму.

Према речима Речевића то је доступна и пожељна опција, и додаје да су друштвене мреже одавно „ставиле до знања“ да поштују различита писма, па тако данас на Фејсбуку свако може имати ћирилична корисничка имена, интерфејс, постове, па и ћириличне хештегове.

Руководилац Сектора за развој пословања и маркетинг у РНИДС-у Предраг Милићевић указао је да постоје одређени технички проблеми са прављењем мејл адреса на овом писму, али то није проблем само са ћирилицом већ и са свим другим писмима која не потпадају под енглески алфабет.

„Ови проблеми се интензивно решавају на глобалном нивоу, а решење ће обухватити сва не-енглеска писма, па и нашу ћирилицу“, казао је он и додао да су Руси, упркос томе, регистровали више од 860.000 својих ћириличних домена, уз напомену да Русија нема, попут нас, два писма, већ се у овој земљи користи искључиво ћирилица.

Извор: ТАНЈУГ