Бернард Кејси: Питање је да ли ће ЕУ уопште постојати у време кад Србија буде спремна да се прикључи

БЕОГРАД – Избегличка криза и економска криза која траје последњих 6-7 година показале су ограничења ЕУ, оценио је професор Лондонске школе за економију Бернард Кејси изразивши сумњу у опстанак тог блока.

У том смислу, Кејси је рекао да главно питање не би требало да буде да ли је Србија спремна да се придружи ЕУ, већ да ли је ЕУ вредна придруживања и да ли ће уопште постојати у време кад Србија буде спремна да се прикључи.

Кејси је, на маргинама Међународног научног скупа у Београдској банкарској академији, изразио бојазан да би границе ЕУ могле да се распадну услед избегличке кризе.

„Сваки дан чујемо све интензивније изјаве да је то туђ проблем, да смо већ довољно урадили, а све је мање говора о томе зашто се ово уопште дешава. Сви желе да затворе своје границе и да пренесу проблем даље, али не одговарамо на питање заашто је проблем ту“, рекао је он Танјугу.

Европа одбија да поставља велика питања како о избеглицама тако и о економији, констатовао је он.

„Можда ћемо се вратити ономе што смо имали пре 40-50 година, споразума о слободној трговини. Можда неко каже то је требало да држимо, док је све остало било преамбиционзно“, навео је он.

Кејси је приметио да је раније и Балкан био уједињен а сада је фрагментиран.

„То се сад дешава и Европи, уместо да се сви држе заједно, фрагментира се. Али у тешкоћама је то тако“, рекао је Кејси додајући да је забринут због фрагментације јер је слободна трговина унутар ЕУ веома важна.

Професор са Сорбоне Ксавијер Рише сложио се да је тренутно проблем тешко окружење, економско, социјално, избегличка криза, те да је све те проблеме потребно „урачунати“ везано за интеграцију Србије.

Проблем, како је навео, нису кораци које Србија преузима, него и окружење, што значи да постоје економски и други проблеми у Европи који могу на то да утичу.

Рише је по питању интеграције Србије оптимистичан, па каже да је на добром путу да постане чланица.

Он је, у изјави Танјугу, похвалио политичке промене и досадашњу реформу институција, али и пратеће економске промене, оценивши да би Србија могла да буде спремна за заједничко тржиште.

Према његовим речима, оно на чему би даље требало радити јесте стварање још бољег окружења за инвеститоре.

„Србија мора дубље да буде повезана с другим европским земљама“, рекао је.

Представник Београдске банкарске академије, која је домацин конференције, професор Зоран Грубишић објаснио је да је циљ данашњег излагања да се уоче проблеми с којима се политичари и креатори економске политике данас сусрећу.

Првенствено се, како је рекао, односи на земље у региону, и на координацију заједничких потеза и мера политике везано за интеграције у ЕУ.

Конференција је окупила учснике из Француске, Немачке, Португала, Турске, Италије, Велике Британије, Уједињених Арапских Емирата, Србије и земаља из окружења.

Извор: Нова српска политичка мисао