Богдан Пауновић – Опаки наказник

Бројне  знане и незнане личности, разни научењаци, професори и академици од угледа и става,  од бирземана су тукли своје гломазне умне главе о зид знане повјести не би л` како утврдили ко су најмонструознији свјетски асасини и крвопије свеколиког човјечанства. Мучили су се и прегањали не би ли како тај страшни абецедник  бар свели на најужи круг злочинитеља и монструма. Неко је више био за ове, неко за оне; некима је списак био премали, а некима опет преопширан; неки су се у тражењу тих наказника руководили овим, а неки пак оним параметрима и мјерама. И никако се нијесу могли у потпуности сложити и на видјело дана изнијети коначан резултат. Међутим, непристрасни посматрачи, готово здушно и невино  примјетише да се једно име, односно један национ, без икакве дилеме провлачи кроз све те крваве спискове. Случајни радозналац ће помислити да испред свију злочинитеља вјероватно предњачи некаква недостојна дивља хорда, каквих је иначе много било кроз људску историју,  и да јој је то „угледно мјесто“  с правом додјељено те је отворено и без зазора треба  и истаћи, и наружити , без сувишног лагања и претјеривања у свим нарочито данас  тако моћним, и у лажима добро вјештим, средствима јавног информисања. Јер, пошто су, углавном, свa тa злочинства остајала некажњено, ако их сада  не жигошемо и строго не искритикујемо како доликује, и како умијемо, она  ће се у недоглед опет некажњено понављати и постаће нормална и уврежена појава у регулисању међуљудских односа кроз многе будуће вијекове.

Али, не лези враже, то недостојно мјесто заузео  је народ који се одвајкада пред собом и осталим најчешће супарничким крвожедним племенима хвалисао и дичио као један од најцивилизованијих, па и најкултурнијих народа свијета.  Његова набеђена високопарност  ширила се немилосрдно скоро цијели миленијум на све четири стране земљине кугле и на све континенте до којих се могло допријети и на њих наџогерити каква до зуба наоружана војна база.  Не, ни изблиза то нијесу могли бити Нијемци иако њихова средњовјековна повјесница нимало није ружичата, иако су непосредно оптужени за два свјетска рата и више десетина милиона систематски убијених и унакажених несрећника по ратиштима и стратиштима широм Европе, Африке и Азије. Нијесу то ни алави и брутални  Американци, који су скоро за све вријеме свог историјског постојања водили агресивне ратове и сурова освајања и поробљавања других народа и култура. Нијесу то, коначно,  ни омражени Ватикан, лепоречиви Французи,  незајажљиви Шпанци или озлоглашени Турци, чије поробљивачке свирепости и злочинства нијесу нимало занемарљиви јер су се дешавали вијековима. Поготову се међу ове наказе, харамије, сецикесе и свирепе умоболнике, бар за сада,  не могу на равне части умјешати ни други мање насилни народи, иако је и међу њима било појединаца који су, по броју оних које су на разне начине свирепо морили, чак и надмашивали „изузетнике“ из ових гореспоменутих национа.

Тај огавни примат и „углед“ за се су бестидно и надмено приграбили дични синци „Гордог Албиона“, намјештени на оном свом проклетом оточју као крволочне стоглаве хидре злосудитељке читавог худог човјечанства. Њихови збирни злочини над другим, најчешће поробљеним и сурово експлоатисаним народима, кроз вјекове и вјекове достигли су сасвим сигурно стравичну бројку која је ненадмашно већа од укупног броја жртава за које су криви сви остали познати тлачитељи. Таква мјера суровости и бездушности нема свој пандан ни у једном историјској науци знаном случају. Масовна убиства и перфидно осмишљавана уморства многих непослушних појединаца и затирања читавих народа дешавала су се управо под енглеском управом, под њеним непосредним чекићем и наковњем. Сетимо се само узгред судбине америчких Индијанаца, чувених  „дивљака“ и непоправљивих негативаца из вестерн филмова, доведених до ивице истребљења баш под енглеском управом и управом њихових врлих потомака и за зло добро обучених ученика, Американаца. Сме ли неко да претпостави колико ли  је убијено „тих прљавих црвенокожаца“  у вишевековном затирању и свођењу на маргиналан и контролисан „износ“ спакован као труло поврће по разним гетоима и резерватима? Британска колонијална управа добро је по злу упамћена и у Индији, Кини и Аустралији…Примери њихове „хуманости“ и борбе за „права човјека“ мере се у стотинама милиона на овај или онај начин убијених без трунке савјести и самилости.

О жртвама међу другим малим народима, какав су и Срби, који су непосредно или посредно доживели прави помор због своје „непослушности и достојанства“ као немоћна нејач од разноструких „милосрдних анђела“ из  „ инглескијех“, а скоро обавезно у новије вријеме, и америчкијех   руку,  које  су своје крвљу натопљене ручерде срачунато турале чак и у оне незнатне свјетске сукобе и задјевице,  могло би се причати надугачко и нашироко. У једној од тих руку скоро непрекидно буктала је ватрена стихија, док се у другој налазила ведрица воде „за гашење пожара“ и тај је модел, са хиљадама варијација, примењиван од прилике до прилике гдје год је могуће и гдје год енглеска развратна круна и америчка незасита гузица имају мањег или већег рачуна и камате. А читав свијет па и космос су постали њихово интересно поље погодно за свакојако експериментисање и иживљавање најгоре и најбешчасније врсте. И увијек се стварао и могао наћи разлог за економско, духовно или било какво друго сакаћење и черечење одређене жртве. Углавном су се тражили и бирали сви могући антагонизми у неком друштву или држави, почев  од различите вере, нације и  боје коже па до, ако треба, и  различите боје очију  и дужине косе, и све  би то служило  као изговор за кампању ружења и сатанизовања и одвођења на сваковрсне модерне ломаче њиних  „некомпатибилних“ народа, државника и режима. Сва средсва су  дозвољена и сва средства се и користе.  При том, та савремена инквизиција, користи најмодернија и најбруталнија моделе ухођења, компромитовања па и физичке елиминације  „противника и непријатеља свог система размишљања и својих цивилизацијских вриједности“ и интреса у којима :„Највећи пас без зазора ждере мање псе“. Ту неумитну истину усмерену и против белосвјетске демонкратије па и  њега самог изрекао је покојни Моамер Гадафи, „диктатор“ Либије, којег су врли творци „новог свјетског поретка“ убрзо рашчеречили баш на цивилизован начин као бијесног пса, а његову до тада    сасвим  солидно уређену земљу разорили тако да се од тога вјероватно никада неће опоравити.

Дакле, англ-олош маниром побјеснелог садисте, без икаквог обзира према било коме, успоставља глобални тирански „нови свјетски поредак“ беспоговорног подаништва и сервилности у којем су непослушни обавезно „зли, опаки, тирани, диктатори, хитлери…“, а поданици су  обавезно „позитивни, узорни, демократски, истакнути, пријатељски,  кул, цивилизовани, достојни пажње и уважавања…“ и то само док су ропски послушни и поштују законе плутократске банде која их је „великодушно“ примила у свој људождерски брлог. Као школски пример таквог једног њиховог заштићеног „уваженог трeнутног члана“ можемо навести Саудијску Арабију, чије „цивилизацијске вриједности“ су много прије на нивоу неких суровијих средњевјековних полудивљих монархија и тиме, дакле,  ни по чему не  би смјеле бити толерисане од тако декларативно „педантно човјекољубивог и култивисаног“ Запада да иза тога није у питању нешто савим друго, нешто подмукло, нечисто и напросто сатанско. А то је очигледна чињеница да су и они сами  такви, у суштини подли и примитивни и свирепи, као што су, ако се мало боље присјетимо, безброј пута у даљој и ближој прошлости бестидно показали.

И још када неко тако и толико изопачен на крају, подржан својом олошки добро уходаном хордом зла, менталних наказа и хладнокрвних убица,  без суђења осуди и на невиђени стуб срама прикује српски народ због свега и свачега, па и, као шлаг на њиховој огавној торти изврнуте истине, због наводног геноцида над делом свог тешко изманипулисаног и „верски“ залуђеног народа, исте традиције, културе и језика! На страну што су све те трагичне унутарсрпске крваве раздоре и наводне и стварне масакре, Маркале, Сребренице, Рачке…  ти исти Наказници планирали, конструисали, вршили, умножавали, подстрекивали и њима , уз помоћ српских квинслиншких дегенерика, типа:   -ићки, -серко, -шковића, -кучкића…, хранили своје ништа друго до зомбијско јавно мњење, доводећи све те страхоте  до стадијума морбидног спектакла и незапамћеног људождерског транса и оргијања! Да не спомињемо и то што, пошто нам окупираше део државе и са ње раселише наш народ , и  пошто отроваше  нашу децу и земљу најгорим отровима и нуклеарним отпадом, намеравају да оскврнаве и отму нашу хиљадугодишњу културну баштину на Космету и поклоне  је „на чување“ онима који су је највише похарали и расточили.

Е, а то је  само дио њихове дубоко лицемјерне сваковрсне вјечне суштине намјерне да таква каква је – никаква, дугорочно влада свијетом оваквим какав је, највише њиховом заслугом, унакажен и слуђен до самоуништења или, што је  још и горе са њима оваквима без икаквог иоле здравог скрупула, на бескрајну  блудњу, патњу и безнађе неподношљиво осуђен.

У Чачку, 26.октобра, лета господњег 2015.
Богдан Пауновић, професор српског језика