Вјечнаја памјат: Упокојио се у Господу протосинђел Јован (Милојевић)

категорија Православље / дана 18/01/2016 у 12:17 часова /

jovan1

Данас, 17. јануара, око 12:30 упокојио се у Господу протосинђел Јован (Милојевић), настојатељ катакомбног манастира Светог Архангела Михаила у Нишу. Отац Јован је пострадао у саобраћајној несрећи недалеко од свог манастира, при повратку са послушања у својој парохији. Информације о заупокојеној литургији и опелу објавићемо накнадно.

Протосинђел Јован (Милојевић) је рођен 02. маја 1976 у Нишу, од родитеља Милорада и Биљане. На крштењу је добио име Иван. Завршио је Учитељски факултет у Призрену. У манастир светих Архангела код Призрена је дошао марта 1999. године. У истом манастиру је замонашен 24. новембра 2001. од стране свог духовног оца Епископа Артемија.

Монашко име Јован, добио је по преподобном Јовану, саподвижнику преподобног Варсануфија. Са својом братијом преживео је мартовски погром 2004. године, када је манастир потпуно спаљен од стране шиптарских терориста.

После екуменистичког погрома, са својом братијом, наставља свој монашки живот у скромној катакомби на Брезовици, почев од 27. децембра 2010. године. Одатле, 21. августа 2013. године, прелази у катакомбни манастир светог Архангела Михаила у Нишу, где обавља послушање настојатеља манастира. У чин протосинђела унапређен је 12. јануара 2014. године у свом манастиру у Нишу.

Отац Јован се одликовао кротошћу, незлобивошћу и, пре свега, правом монашком послушношћу и тихошћу. Никада га нико није чуо да се гневи или љути.

Тон је знао да повиси само када је одбрана вере била у питању. У манастиру је савесно обављао многа

послушања.Најдуже је био на послушању гостопримца.

jovan3

Од монашке бројанице се није одвајао. Био је заиста прави Христов монах који зна зашто је дошао у манастир. Вољен је био од свих. Са својим сарадницима уређивао је интернет страницу „Православље живот вечни“. Највећи број текстова на овој страници припада управо њему. Из монашке скромности своје текстове никада није потписивао. Био је веома ревностан у одбрани вере од екуменизма и у борби за Косово. Био је веома крхког телесног здравља.

Верујемо да га је Господ убрао из свог земаљског винограда јер је био зрео за Царство Небеско. Надамо се да и отац Јован сада, заједно са Светим Апостолом, може рећи: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни судија“ (2. Тим. 4, 7).

jovan4