РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000. Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан верски и национални погром ниједан европски народ није доживео, и то од својих комшија. И због тога, на Републику Српску треба да гледамо као на највећу, историјски видљиву победу српског народа у прошлом веку.
Овако за „Новости“, поводом Дана РС, говори Миливоје Иванишевић, председник Института за истраживање српских страдања у XX веку.
Професор Иванишевић до „резултата“ погрома из последњег рата у Босни дошао је радећи од 1992. са мрежом сарадника широм БиХ. Податке о страдању Срба у Првом и Другом светском рату прикупио је истражујући радове најпознатијих југословенских демографа из прошлог века и сабрао их је у капитално дело које ће у јавност изађи ове године.
* Колико је заиста људи страдало у Другом светском рату?
– У Титовој Југославији народ се навикао на истину да је у Другом светском рату на територији Краљевине Југославије погинуло 1.706.000 људи. То је, у ствари била процена Едварда Кардеља, усвојена од Међународне комисије за репарације у Паризу, која је евидентирана у акту од 13. децембра 1945. године. Ову импровизацију Словенац је поновио 1947. године на заседању Генералне скупштине ОУН. До стварних чињеница о размерама губитака се дошло након пописа становништва у пролеће 1948. године, када се испоставило да су демографски губици Југославије већи за око милион становника и да износе негде око 2.800.000 људи. Ипак, пошто се испоставило да су углавном поново страдали Срби, и то од стране комшија и пријатеља друге вере, Титова власт је ове демографске чињенице држала „у бункеру“.
* Процена о етничкој припадности настрадалих Југословена први пут је изнета тек 1997. године?
– Животије Ђорђевић је својом темељном демографском студијом „Губици становништва Југославије у Другом светском рату“ успео да обелодани тамне стране статистичких података који су деценијама, од првог пописа, били у функцији затамњивања, прикривања, чак и фалсификовања чињеница. Посебно кад се исказују губици појединих народа који су живели у Југославији. Од укупних југословенских демографских губитака, од 2.825.000 људи, Срби су чинили скоро две трећине. Неупоредиво мање губитке бележе Хрвати (192.000) и муслимани (97.000). Збир осталих демографских губитака југословенске државе чине убијени и протерани Немци и Аустријанци (495.000 људи), Словенци (112.000), Роми (75.000), Јевреји (72.000)…
* Зашто српски губици током Првог светског рата, у подручјима која нису припадала српској држави, никад нису демографски истражени?
– У тим временима нису постојале јасно формулисане дефиниције геноцида или етничког чишћења и на те злочине над Србима ван Србије није се много освртала тзв. међународна заједница ни њене хуманитарне институције и правни стручњаци. Услед тога, злочини почињени у време Великог рата над српским цивилним становништвом у Србији, као и на српским територијама у саставу Аустроугарске монархије, Хрватској, Босни и Херцеговини, Војводини, нису добили правну квалификацију геноцида или етничког чишћења. Прикривање злочина над српским народом траје колико трају и ти злочини. После Другог светског рата доминантна тема, кад је реч о жртвама, били су погинули партизани, комунисти илегалци и цивили страдали као антифашисти. Тако је прикривано национално порекло жртава.
– Пре свега они су сахрањени у „плавој гробници“, Албанији, а има их у Алжиру око 350, у Тунису 2.500, Француској 748… Приближне бројке налазимо и у Италији, Египту, Великој Британији, Норвешкој, Пољској, Румунији, Македонији… У заробљеничким логорима Аустроугарске у Оломоуцу скончало је 1.200 Срба, а у Јиндриховицама 7.200 (оба су на територији данашње Чешке), у Аустрији у логору у Раједндорфу њих 8.000…
* И према територијалној припадности, у Другом рату највеће губитке бележи Србија?
– У Србији је тада страдало 926.000 људи српске националности. После Србије по броју жртава долази БиХ – 904.000 становника, од тога је Срба 721.000, муслимана 68.000 и Хрвата 24.000. На територији Хрватске страдало је 876.000 људи. И овде су најобимнији српски губици, који износе 486.000, а хрватски 160.000 грађана. Ове невероватне диспропорције, односно огромне губитке српског народа, у Босни и Херцеговини и Хрватској уплашиле су тадашње руководство и подаци су „бункерисани“ за сва времена.
* Велики број Хрвата у Другом светском рату страдао је у квислиншким формацијама!
– И налаз Владимира Жерјавића сведочи да је 125.000 Хрвата и муслимана погинуло за време НДХ у квислиншким јединицама. После рата су Срби заједно са својим убицама, у истој колони и под истом заставом, више невољно, морали да кличу братству и јединству.
* О броју страдалих Срба у БиХ током Великог рата говорило се још 1920, али кришом…
– Релативно је прихватљива тадашња процена да је у Великом рату у Босни и Херцеговини страдало око 400.000 становника српске националности. То су претежно деца, жене, болесни и стари, страдали од глади, болести, али и убијени тамо где су затечени: у својим селима и у властитим кућама, сабирним центрима, логорима и затворима. Ту су и српски добровољци, као и 100.986 деце узраста до десет година, о којима сведочи Владимир Ћоровић, и која су у раздобљу од 1914. до 1917. године помрла од глади. У време тог рата су настали и први концентрациони логори у Европи, али и у Босни и Херцеговини, који су били намењени искључиво непокорним Србима, тадашњим бунтовницима против Аустроугарске монархије.
УСТАШЕ СЕ ДИЧИЛЕ ЈАСЕНОВЦЕМ
* Усташтво у Хрватској је и данас на делу, и на то се у такозваној међународној заједници нико не осврће.
– То говори о међународној заједници. Владимир Умељић у рукопису своје студије „Окцидетално – европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем 20. века“ цитира команданта логора Јасеновац, фрањевца Мирослава Филиповића, налогодавца и очевица догађања у Јасеновцу, који се на једној интерној свечаности приликом доделе одликовања заслужним чуварима логора, 9. октобра 1942. године, похвалио и изнео следеће: „Ми смо овде у Јасеновцу само у једној години побили више људи него што је то учинила Османска империја за читаво време свог целокупног присуства у Европи.“
