Руске монахе брине напетост између Грчке и Турске због Свете горе

Турска је Свету гору и још неке делове Егејског мора прогласила територијом својих војних вежби

Турска је због „војних вежби“ увела ограничења за ваздушни саобраћај изнад Свете горе и других подручја Егејског мора – суверене грчке територије, јавља РИА „Новости“.

Тачније, Анкара је издала обавештења А5885/15, А5884/15 и А5881/15, којима најављује да ће на годину дана због војних вежби затворити три области у северном, средишњем и јужном подручју Егејског мора. Подручје „турских вежби“ обухвата грчке територијалне воде и копно: полуострво Атос, острва Лемнос, Скирос, Тинос, Миконос и друга.

Грчка на такав поступак Анкаре гледа као на провокативни покушај оспоравања сувереног права Грчке на своју територију. Према грчком извору ProNews.gr, подручја која су навеле турске власти обухватају нафтна поља на северу егејског мора и острво Скирос, носећи стуб грчке противваздушне одбране у Егејском мору, са ракетним системима „Патриот“ ПАК-3 и „Ексосет“ ММ-40.

У одговору, грчко цивилно ваздухопловство је је издало три НОТАМ (NOTAM) обавештења пилотима, којима се поништавају три турска НОТАМ-а о затварању три подручја Егејског мора. Грци кажу да само грчке власти могу издавати обавештења која се односе на Атинско подручје информисања о летовима (Athens FIR).  У документу се наводи да „се координате које је дала Анкара поклапају са подручјима националног суверенитета Грчке“ и захватају међународне ваздушне коридоре Р19 (R19) и Л995 (L995), као и домаће коридоре.

„Егејски спор“ је старо експлозивно питање односа Турске и Грчке. Више пута је довело скоро до војног сукоба, последњих деценија најозбиљније 1987. и 1996. године. Спорне су сталне и отворене територијалне претензије Турске на грчке територијалне воде, континентални појас и ваздушни простор тих подручја.

Због сукоба Турске и Грчке, Света гора је у сталној опасности. Вековима део Турске, полуострво Атос је новембра 1912. године заузела грчка војска. Међутим, професор са Московског државног универзитета Олга Петрунина каже да година коначног прикључења Свете горе Грчкој може бити једино 1926., јер су и Лондонска и Букурештанска конференција, и споразуми тада потписани (1913.) питање грчке анексије Атоса оставили отвореним.

С обзиром да су руски манастири на Светој гори у то време били изложени притиску и дискриминацији, Руска империја је крајем 1916. године на Свету гору послала војску, да заштити руске монахе. Дана 3. (16.) јануара 1917. године, на Атос се искрцао мешовити руско-француски контингент, и преузео контролу над острвом. Руска империја је била против прикључења Свете горе било којој држави и заступала међународни суверени статус полуострва као аутономне монашке републике под заштитом православних држава које на полуострву имају манастире: Русије, Грчке, Бугарске, Румуније и Србије. Али, због трагичних догађаја 1917., планови нису остварени.

Споран карактер прикључивања Свете горе грчкој држави дао је Турској, како се показало више пута, изговор за исказивање сумње у законитост таквог чина.

С обзиром на недавно погоршање односа између Турске и Русије, која је увек бранила Грчку, повећање напетости између Грчке и Турске због „Егејског спора“ је директна претња Светој гори, а посебно тамошњем руском манастиру, који у случају војног сукоба може завршити на „жаришту“.

Изворни текст на руском: Турция объявила Афон и другие районы Эгейского моря территорией своих военных учений
Превод на енглески: Кристина Рус
Извор: Fort Russ
Превод: Ћирилизовано