Руски истраживач Борис Борисов се процењујући број жртава америчке Велике депресије позабавио заиста врућом темом. И разумљиво је што је изазвао жестоку реакцију Википедијиних модератора и повећану активност блогера с руског језичког подручја, јер на основу анализе статистичких података у свом чланку „Амерички Голодомор“, изнео процену да је број жртава финансијске кризе у САД био преко 7,000,000 људи, плус што је први америчку катастрофу 1932-33 упоредио са украјинским Голодомором, такође 1932-33 године.
„Ако су амерички статистички подаци тачни, САД су за деценију, од 1931. до 1940. године, у смислу динамике раста становништва, изгубиле око 8,553,000 људи. Шта више, динамика раста се за годину дана, од 1930 до 1931. године удвостручила, а онда пала и десет година остала замрзнута на истом нивоу. За тако нешто нема никаквог објашњења у огромном, стотинама страница дугом тексту „Статистички сажетак САД“ Министарства трговине САД“, каже Борис Борисов. „Мало људи зна … да је, баш у то време, око пет милиона америчких фармера (око милион породица) отерано са своје земље због дугова банкама, и да их америчка влада није подржала дајући им земљу или посла, нити икакву социјалну помоћ, пензију – ама баш ништа.“
Наравно, овакве речи ће изазвати различита мишљења. Мало је вероватно да ће се Вашингтон сложити са Борисовим, изнеће своју верзију подупрту „званичним статистичким подацима“. Додатно, званична верзија урађена по налогу Беле куће ће бити разматрана по вољи налогодавца, да се уклопи у „потребе тренутка“.
Стога нећемо чекати на фризиране вашингтонске податке. Размотрићемо чињенице сами, и погледати шта се данас дешава у САД, али не на основу званичне верзије, него писања америчких медија.
На пример, амерички њус-сајт Алтернет је недавно објавио изводе из новог извештаја о социјалним и економским проблемима 22 америчка града. Конференција америчких градоначелника (The Conference of Mayors of the cities in the US), независна организација која се бави заступањем интереса места са више од 30.000 становника, представила је свој нови извештај „Глад и бескућништво“, са подацима о условима живота у различитим деловима Америке у периоду од 1. септембра 2014. до 31. августа 2015. године. У извештају се посебно наглашава све већи проблем читаве земље са недостатком приступачних станова, што је основни разлог зашто америчке породице с децом постају бескућне. Остали разлози су сиромаштво, глад, незапосленост и слабо плаћени послови.
Градоначелници 50% градова у којима је вршено истраживање су рекли да очекују „умерен“ пораст бескућништва у наредној години. У 65% градова, власти предвиђају да ће у наредних 12 месеци бити „умереног“ повећања захтева за хитну помоћ у храни. Према „Фајненшел тајмсу“, сада петина одраслих Американаца живи на рубу сиромаштва и свакодневно гладује. Слоју Американаца са најнижим примањима се од почетка светске финансијске кризе придружило 5.7 милиона људи.
Многи од сиромашних и људи који су на ивици сиромаштва су такви постали упркос „економском опоравку САД“. Више од 45% њих, или 2,5 милиона одраслих, су међу онима са најнижим примањима још од 2011. године, односно после наводно завршене рецесије. Данас је у категорији породица са најнижим примањима 48.9 милиона Американаца. Према подацима америчког Бироа за попис становништва, више од трећине земље је у периоду између 2009. и 2012. године прошло кроз фазу сиромаштва и гладовања која је трајала два или више месеци.
Према бројним америчким медијима, Конгрес би требало да буде стид и срамота због огромни разлика у животном стандарду Американаца, и што пола америчког народа живи у или на ивици сиромаштва и глади. Уосталом, подаци из извештаја америчких медија говоре о повећању стопе сиромаштва у САД, тренду који је последњих 12 месеци још и погоршан. Дакле, Конгрес треба да буде срамота и јер је крив што огромна несразмера у животном стандарду грађана САД претварају у земљу Трећег света.
И извештај Сенчери фондације под насловом „Архитектура сегрегације: друштвени немири, концентрација сиромаштва и унутрашња политика“ сугерише да је до повећања сиромаштва и беде у САД дошло после привредног слома 2008. године. У њему се каже да се број крајње сиромашних Американаца удвостручио од 2000. године, са 7,2 милиона на 13,8 милиона људи, као и да више од 40% становништва живи испод „федералне линије сиромаштва“. Сиромаштво у САД је повећано после краха Вол стрита 2008. године, мада званична штампа ову чињеницу прећуткује и говори о „економском опоравку“.
У скоро сваком америчком већем граду сиромаштво почиње да бива све екстремније – посебно у градским подручјима са 250,000 до 1,000,000 становника. Милион и по америчких домаћинстава и три милиона деце живи у очајним економским условима, гладује. Број крајње сиромашних, оних који живе са мање од два долара дневно, од 1996. године је двоструко већи, о чему говори и недавно објављена књига Кетрин Џ. Един и Х. Лука Шефера под насловом „Два долара дневно – живети скоро ни од чега у Америци“.
Амерички медији пишу да на сваких седам Американаца један не може сам себе да прехрани.Wallethub, сајт организација Хјуман рајтс, анализирао је ситуацију у 150 најмногољуднијих америчких градова, да утврди број оних којима је помоћ најпотребнија. У истраживању су коришћени показатељи као што су обезбеђена исхрана, ниво бескућништва и сиромаштво деце. Резултати, што се тиче локације градова у најпоразнијем положају, не изненађују – то су градови Југа, одувек са највећим бројем сиромашних.
Веб-сајт The Raw Story је упоредио број богатих и сиромашних четврти Њујорка и утврдио да је „Велика јабука“ град крајње неједнакости. Према том истраживању, сиромаштво убија: сиромашни Њујорчани живе 11 година краће него „зверке“ са Вол стрита.
The Economic Collapse Blog каже да се повећање сиромаштва у САД отргло контроли.
Дакле, по америчким медијима, „најбогатија земља на планети“ има огроман број напаћених и гладних, људи који лебде између живота и смрти, а ситуација је из године у годину све гора.
Међутим, америчка влада се мука свог народа сети једино пред изборе. У „редовном стању“ се бави трошењем државног буџета и новца пореских обвезника на нове војне интервенције, још војних база по балтичким и другим европским и азијским државама, и апетит војно-индустријског комплекса, који, по мишљењу Беле куће, гладовати не сме.
А што се тиче грађана, постоји теорија (разрађена уз активно учешће Беле куће) о просперитетној „златној милијарди“ планете, и рестлу, остатку становништва давно осуђеном на гладовање.
У томе је сва тајна „америчке демократије“.
Аутор: Владимир Павлов
Извор: New Eastern Outlook
Превод: Ћирилизовано
