20 година је прошло од чувене трибине о екуменизму… Упоредимо речи и дела

Јер ћеш због својих ријечи бити оправдан
и због својих ријечи бити осуђен.
(Мт: 12, 37)

Пред вама је злата вредан снимак трибине која је пре 20 година (22.02.1996.) одржана у Музеју примењене уметности у Београду, на којој се говорило о екуменизму.

На трибини је представљена књига Екуменизам и време апостасије, тадашњег јеромонаха Саве Јањића (данашњег игумана манастира Дечани). На трибини су учествовали Митрополит Амфилохије, Епископ Артемије (данас прогнани због одбране вере и отаџбине) отац Радован Биговић (сада покојни) и Небојша Крстић (такође покојни).

Ако се са ове временске дистанце од 20 година поново послуша трибина и упореде речи и дела њених учесника, многе ствари могу постати јасне.

***

Гдје су били а гдје су данас?

Душко Јанковић, 1.1.2016.
(коментар на текст)

Као што рекосте, ово је била и остала злата вриједна трибина. Заиста је ово био један невјероватан догађај и свака част људима који су га организовали и водили.

Ко живот не схвата озбиљно, нека погледа ову трибину, упореди је са дешавањима данас и нека се упита какав му је однос према овом животу и светој вјери православној.

Ево једне кратке „гдје су били а гдје су данас“ анализе учесника ове величанствене трбине:

1. Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије:

„Гдје је био?“: На трибини глумио смиреног хришћанина и православца и изражавао „велику бригу“ за свједочење православља иновјернима.

У ствари, већ тада је јасно показивао своје право лице само што то многи нису могли или нису жељели да виде. Оно што је још жалосније је то што и данас када је све тако очигледно и јасно, многи у њему и даље виде великог православца и Србина.

„Гдје је данас“?: Данас је један од водећих екумениста и паписта у СПЦ, и један од најзаслужнијих за безакоње које влада нашом црквом. Од великог Србина постао је Црногорац који признаје постојање црногорске нације и језика а у Храму Христа Спаситеља у Подгорици, на једној од фресака налази се, ни пет ни шест, Мило Ђукановић!

2. Свештеник Радован Биговић:

„Гдје је био?“: На трибини је био неодлучан, ни десно ни лијево. Постављао је питања и једној и другој страни.

Касније је постао један од водећих отворени и јавни екумениста у СПЦ, освештавао је шопинг центре и уживао велики углед код иновјерних због свог про-екуменистичког става.

„Гдје је данас“?: Упокојио се прије пар година од срчаног удара. Господ да му душу прости ако је икако могуће.

3. Архимандрит Сава Јањић:

„Гдје је био?“: На трибини је свим срцем својим заступао анти-екуменистички став, презентовао своју књигу „Екуменизам и Време Апостасије“, био изузетно одан свом духовном оцу, Епсикопу Артемију.

„Гдје је данас“?: Данас је један од водећих екумениста у СПЦ, срамно је устао против свога духовног оца Епискпа Артемија прије неколико година. Признао је шиптарску државу и постао један од водећих србомрзаца данашњице. Манастир Високи Дечани, чији је игуман, редовно посјећују људи који су о нашем народу изговарали невиђене гадости, а увелико радили и још увијек раде на уништавању србског народа и србске државе!

4. Епископ Рашко-призренски Артемије:

„Гдје је био?“: На трибини јасно, гласно и отворено бранио свету вјеру православну, упозоравао на опасности од екуменизма, био доследан и чврсто одан Спаситељу нашем Господу Исусу Христу.

„Гдје је данас“?: У прогонству! Протјеран из своје епархије од стране издајника, отпадника, екумениста и паписта! Остао вјеран Спаситељу и Светој Цркви Његовој.

Барјак слободе који је подигао Владика Артемије и монаси који су му остали одани и вјерни, и данас се вијори гдје год праве Србадије има!

5. Небојша Крстић:

„Гдје је био?“: На трибини чврсто и храбро, као што то доликује некоме ко се сем Господа никог другог Не Боји и у своме презимену Крст носи, бранио образ отачаства и свету вјеру нашу. Указивао на опасност од издаје и на пропаст којој несумњиво води екуменизам.

„Гдје је данас“?: Мучки је убијен прије 14 година од стране изајдника и отпадника од вјере и отачаства. Храбро је пострадао за вјеру православну. Вјечна му слава и хвала! Господ да му душу прости и подари вјечни животу у Небеском Царству Христовоме.

Браћо, на уском путу који води у живот морамо остати храбри и доследни, никако неутрални и не одлучни.

Животи људи горе поменутих нам јасно указују да овај живот морамо схватити озбиљно.

Господе помози да останемо чврсти на уском путу који води у живот, да не будемо неутрални док се бој за свету вјеру бије, и да се не одрекнемо вјечнога живота зарад пролазних материјални добара.

Извор: Фејсбукрепортер