др Зоран Чворовић: “Ватикански модел“ пречица за признање тзв “Косова“

Патријарх српски Иринеј (Гавриловић) и владика бачки Иринеј (Буловић) поново су разговарали са председником Србије Томиславом Николићем о његовом старом предлогу да се Српској православној цркви, односно Епархији рашко-призренској, издејствује статус сличан оном који има Ватикан у Италији.

др. Зоран Чворовић: ''Ватикански модел'' пречица за признање тзв ''Косова''
Ватикан није нова прича, а није ни да се није радило на томе.

Ову Николићеву идеју СПЦ је још пре три године одбацила, уз образложење да би тим потезом Црква посредно признала самопроглашену независност шиптарских сепаратиста.

Али у новонасталој ситуацији, када Србију у поступку прикључења ЕУ чека отварање поглавља 35 о нормализацији односа Србије и тзв. „државе Косово“, ватикански модел је актуелизован за будући статус СПЦ на Космету.

Српска црква је, подсетимо, својевремено одбацила идеју о екстериторијалној аутономији за Епархију рашко-призренску по узору на Хиландар у Грчкој. Није јој био прихватљив ни такозвани јордански модел за улазак квазидржаве Косово у Унеско.

Прича о ватиканском моделу је узалудна. Непримењива је из најмање два разлога. Мада је акт којим су регулисани односи Италије и Ватикана потписан 1929. године, Ватикан је темељ за своју државност почео да обезбеђује још у 8. веку када су поједини делови тадашње Италије, који су били под византијском управом, отети Византији и стављени под папску управу.

Са правне тачке гледишта, из данашње перспективе нелогично је на територији сопствене државе захтевати за СПЦ ватикански статус државе у држави, односно тражити екстериторијалност за СПЦ на Косову и Метохији.

Тим пре што је и у преамбули Устава Србије децидирано наведено да је КиМ део Републике Србије – објашњава за „Вести“ др Зоран Чворовић, универзитетски професор историје црквеног права.

Опрез патријарха Павла

Патријарх Павле је након доласка Унмика и Кфора на Космет одбацио идеју да се статус Епархије рашко-призренске решава у форми екстериторијалне аутономије коју има Света Гора атоска на северу Грчке. Он је мислио да би се тиме ишло наруку албанској иреденти, и да би се СПЦ на тај начин имплицитно одрекла својих верника и својих светиња на Космету.

Чворовић напомиње да форсирање ватиканског модела од председника државе може да значи само то „да ће Србија ипак признати квазидржаву Косово кроз разне билатералне уговоре о добросуседству, привредној, економској и свакој другој врсти сарадње“.

Ако се идеје о црквеној екстериторијалности поновљено пласирају, онда се једино може тумачити да власт већ имплицира да је Косово независна држава коју ће Београд признати, а пре тога ће сепаратно, једно по једно, спорно питање бити решавано – закључује Чворовић.

Јордански модел

Пре него што је одбачен захтев да тзв. држава Косово постане члан Унеско, увелико се спекулисало о разради тзв. јорданског модела по коме би Косово ушло у Унеско, док би српски споменици са Унескове листе имали специјалан статус. Заузврат, Анекс 5 Ахтисаријевог плана, на ком инсистира СПЦ, био би део „бриселског пакета“ у преговорима са Приштином.

Извор: КМНовине