Срби на окуп! Митр. Виталије Устинов: Господе, спаси Русију! | Срби на окуп!

Митр. Виталије Устинов: Господе, спаси Русију!

vitalyustinovМИТР. ВИТАЛИЈЕ УСТИНОВ

ГОСПОДЕ, СПАСИ РУСИЈУ!

…Русија се састоји од људских душа. Оне су благодатне или безблагодатне, ето у чему је сва тајна нашег спасења. Само у томе, љубљена браћо и сестре. И тако оставимо светске догађаје. Оставимо светске помисли а размислимо о својим гресима, покајмо се за њих. И тада ће Господ, видећи наш народ који се каје, Он ће га подићи. Наравно, лопова, варалица и провалника ће увек бити али ће они већ бити у тако малој количини, да то неће утицати на вечну судбину нашег спасења, на судбину наше Отаџбине…

Данас, у наше време, често чујемо речи за које би се рекло да су похвалне, написане великим словима: „Господе, спаси Русију!“ Шта то значи? Шта је то: „Спаси Русију!“? А за Господа – шта је то Русија? Географска карта? Да ли је то историја Русије? То је сваки руски човек појединачно и скупа! То је Црква Руска. Ево, то је човек благодатни, добри, који стреми ка Богу, он није свет али стреми ка Богу, ка очишћењу своме. Ето, то је члан цркве.

Али ако је за Господа тако, Русија се само тако представља, никако другачије, али ако ми говоримо:  „Господе, спаси Русију!“  а погледамо на Русе: један-варалица, други-лопов, трећи-разбојник, четврти- шта још не… Жену оставио са децом, побегао (колико је данас таквих случајева). Ужасаваш се, жена са децом а где је муж? Не постоји, ишчезао, нестао – и то скоро без изузетка! А Господ гледа управо тако на Русију.  А ми говоримо: „Господе, спаси Русију!“ (…)

Не, љубљена браћо и сестре, ако сваки од нас буде грешник, ако се не каје, биће пример за неподражавање – где је онда Русија? Ње нема.  Молили се, не молили – ништа нећемо урадити. Само лично покајање – један по један до милион, до сто милиона – ето то ће бити Русија. То ће бити Руска Црква. И како је лепо и право рекао наш праведни песник Хомјаков, он је боље од свих изразио шта је то Црква – то је јединство у Божијој благодати, која живи у свакој души појединачно. Ето шта је Русија за нас. Јединство у Божијој благодати и ни у чему другом. Ни у каквим другим друштвима или идејама. То је једини начин.  Ето на такву Русију ће Господ погледати и препородити је и подићи је.

А ми измишљамо програме, свако измишља неки програм, представљамо те програме народу да их чита, као да је све написано добро, за добробит свих, а он, појединац који представља тај програм – показује се прави варалица, своју жену оставио на вољу судбине и друго. Шта ће он дати својим програмом и коме? Ништа он неће дати! То је наизменично изругивање над нашим народом! Од кога? Ђавола. Да ли ми треба да га слушамо?

Ми смо неизоставно дужни, љубљена браћо и сестре, да размишљамо о свом спасењу.  И ето ако свако размисли а затим још десет, двадесет, тридесет а потом и милиони крену, то ће бити Русија коју ће Господ спасити и извести из најневероватнијих околности, извешће је из дубине таме и мрака.

Господ је Свесилан и може све да учини, али ако ми не размишљамо о себи и ако само будемо мислили о световним догађајима, светским програмима и о свакој глупости, недостојној човека – ништа неће бити, ништа се неће покренути с места и све дубље и дубље ћемо тонути у тај мрак до потпуног нестанка целог руског народа. (…) Господ се свакоме обраћа лично и свакога исцељује лично и свакога обраћа к Себи. О томе треба да размислимо. А молити се: „Господе, спаси Русију!“ – то је једноставно бесмислено. Да лепа фраза, покушај да кажеш нешто против тога, напашће те и још и камењем ће те гађати.

Русија се састоји од људских душа. Оне су благодатне или безблагодатне, ето у чему је сва тајна нашег спасења. Само у томе, љубљена браћо и сестре. И тако, оставимо светске догађаје. Оставимо светске помисли а размислимо о својим гресима, покајмо се за њих. И тада ће Господ, видећи наш народ који се каје, Он ће га подићи. Наравно, лопова, варалица и провалника ће увек бити али ће они већ бити у тако малој количини, да то неће утицати на вечну судбину нашег спасења, на судбину наше Отаџбине.

Митрополит Виталије (Устинов) (4. по реду Првојерарх Руске заграничне Цркве)

Извор: Српско – руско удружење православна породица