КО ЈЕ СЛЕДЕЋИ?

Косовска Митровица, 2014.

   После анексије Босне и Херцеговине, Владан Ђорђевић (1844-1930), лекар и политичар, објавио је књигу 1909, на немачком језику „Српско питање”, са тезом да су Срби осуђени на политичку смрт. Срби су осуђени али пресуду нису мирно примили!
   Зато покушавамо да расветлимо политичку прошлост, да би одгонетнули стварност. Нисмо ушли у анализу феномена који одређују узроке, ток историје у време опште хајке на Србе после 1903. године, вођене у бившој Аустро – Угарској, Немачкој, Француској и Великој Британији или међувладарске споразуме око интересних сфера, велеиздајничких процеса у Загребу и Бања Луци (1909-1916), најжешћој мађаризацији у Угарској (1872-1918), што је све водило агресивном решењу српског питања и државности на Балкану.
  Од 1908, од анексије Босне и Херцеговине, до самопроглашења „независности” Косова, одиграли су се бројни догађаји са коренима који сежу дубоко у прошлост. Без анализе њиховог рада, набројали смо личности с циљем да покренемо интересовање за политичку прошлост српских првака, како би боље разумели савремени притисак ЕУ и САД на Србе. Ово је само поглед а не анализа и суд, тим пре, што одбацујемо сецесију Косова, коју покушавају да изведу Арбанаси иза леђа војника НАТО пакта и САД.
   Да поновимо: нисмо зато ушли у анализу феномена историје, који одређују узроке и ток историје. Само смо изабрали личности од интегритета држећи се хронолошког реда, уз мање одступања, када нам се чинило да ћемо на овај начин лакше показати основну функцију историјске науке – ширење знања и истине о народу из којег потичемо.
   Углавном трудили смо се да покажемо историјску основу борбе Срба за обнову и окупљање народа и територије у једну државу. Покушали смо да укажемо узроке националних падова, закључно са југословенском преваром 1918-1991. године.
   Потреба да се из корена реши питање српске државности на српском етничком и културном простору, наводи нас на овакво размишљање. Зато смо забележили, страдање оних, који су покушали да нешто учине на корист свог народа.
   Практично указујемо на обнову српског питања, да оно није решено и да ће се тек решавати. РаспадЈугославије, отворио га је у оном обиму какво је било 1908. године!

Зато смо дали наслов: Ко је следећи?

Извор: Лестве српске