ПРЕДСЕДНИК Томислав Николић и патријарх Иринеј разговарали су јуче у Патријаршији о могућности да се за положај СПЦ на Косову и Метохији предложи ватикански модел, сазнају „Новости“.
Њихов сусрет одржан је у јеку припрема за наставак дијалога са Приштином, а према најавама српског преговарачког тима, наша влада за нови круг тема намерава да кандидује управо питање статуса СПЦ и њене имовине у нашој јужној покрајини.
Из Патријаршије је саопштено да су председник и патријарх разматрали проблеме Цркве и народа на КиМ „са нарочитим освртом на перспективу која се може очекивати после отварања Поглавља 35 у преговорима са ЕУ“.
Николић је, иначе, и у својој првој платформи о КиМ од пре три године предвидео да СПЦ у оквиру суштинске аутономије КиМ, има положај који Римокатоличка црква, односно Ватикан, има према Италији. Тада је СПЦ неформално одбацила овај предлог, јер је било тумачења да би однос према косовским органима власти могао да се протумачи као најава признавања независности покрајине. Уместо тога, Црква је неформално предложила међународне гаранције за њен статус и имовину у покрајини. Овај предлог, уколико се не промени, требало би да буде платформа за будуће разговоре у Бриселу, чија ће тема бити положај Српске цркве.
Ватикански модел СПЦ је тада одбила сматрајући и да овај пример није адекватан ситуацији у којој се налази Епархија рашко-призренска на КиМ. Ватикан, Италија и град Рим нису оптерећени прошлошћу, националним сукобима и верским разликама, какве постоје у јужној покрајини. За Цркву је зато био прихватљивији ауторитет ЕУ или УН, који би био залог за дефинисање статуса, имовине и мисије Цркве, без директног контакта са властима у Приштини и закључења било каквог споразума.
Образлажући ватикански модел као решење, председник ових дана обично истиче да то не би значило да СПЦ треба да има статус државе на Косову, већ да изнесе свој став и да разговара са Приштином, а да од ње не зависи.
ЛАТЕРАНСКИ УГОВОРИ
Документ који регулише односе Италије и Свете столице потписан је 1929. и познатији је као „Латерански уговори“ (по палати у којој су потписани). Италија је њима признала сувереност Свете столице над подручјем Државе Ватиканског Града који је постао и посебан субјект међународног права. Уговорима је регулисан и положај Католичке цркве у Италији и финансијска нагодба поводом потраживања Свете столице за губитак своје имовине.
