Потрага за идиотима међу Србима

Колико год да екуменизам као савремена глобална заблуда, идеологија или јерес напредује, он се све више срозава. Последње фазе ове болести су забрињавајуће. Екуменизам се више не обраћа просечно интелигентном човеку, већ медиокритету и човеку ометеном у развоју. Последњи покушаји да се уведе нови григоријански календар су до инбецилности примитивни. Рачунске операције које врше новинари из Србије који радо клече не би могле да поднесу ни испит зрелости у млађим разредима основне школе.

После патријарха и председника државе који су медиокритети могло је и да се очекује да ће се за народ којим владају и који им је потребан да би њихове функције имале легитимитета тражити идиотска или барем идиотизована маса.

Нови идиотлук, да се иза њега не крије операција унијаћења Срба, био би само једна епизода неписмених и надобудних новинара. Ипак, уколико се употреби ради формирања свести да се увођењем григоријанског календара враћамо на „старо“, „исконско“ имаћемо једну нимало доброћудну појаву.

Наиме, већ у неколико чланака се афирмативно пише о новом григоријанском календару, који носи име по папи Григорију 13. (1502-1585) који је променио календар. Папа Григорије је датум померио за 10 дана унапред, те је у његово време 25. децембар „преко ноћи“ постао 4. јануар. Временом ова разлика је порасла на 13 дана.

Православна Црква није ништа мењала. Те је 25. децембар, по њој, и дан данас остао 25. децембар. Државе су временом прихватале нови григоријански календар а напуштале стари јулијански. Русија је као држава прешла на григоријански за време прозападног Петра Великог. Занимљиво је да Србија никада није прешла на григоријански календар, већ су утопљавањем у масонску творевину Краљевину Срба Хрвата и Словенаца датуми од 1919. почели да се обележавају по григоријанском календару.

Православне помесне цркве су одолевале промени календара мање или више. Саборна одлука о промени календара никада није донета. Утицајем Цариградског патријарха Мелетија кога су поставили Британци, Грчка Црква je променила календар, али су после те промене настале побуне у земљи и изазван је раскол. Захваљујући овој промени дошло је до велике мржње између Грка који су остали верни старом календару и оних који су увели нови. Дешавале су се свађе, туче, проклињања, па чак и убиства и силовања. И дан-данас, после скоро једног века ране нису исцељене и пометеност у народу није престала.

Дакле, православци и данас славе Божић 25. децембра по јулијанском календару, што се по григоријанском мери као 7. јануар. Римокатолици и они који су прихватили њихов календар, Божић славе 12. децембра по јулијанском, када старокалендарци славе светог Спиридона Тримитунтског. По григоријанском мерењу, ово се пада 25. децембра.

Ради бољег разумевања, Српска црква у свом издању календарчића, поставља оба датума и нови (григоријански) и стари (јулијански). Опет ради разумевања, често кажемо да „Божић славимо 7. јануара“, како је по календару у држави, иако је де јуре то 25. децембар по јулијанском календару и Срби славе Божић у децембру по јулијанском календару. Ипак, ова математика није јасна куварима жабе и спамерима у српским медијима, па периодично објаве као вест да ће се тек следеће године када почне да се слави са римокатолицима почети да се слави децембра. На тај начин се у народу расправља о томе да ли Божић славимо у децембру или јануару, уместо да се питање постави јасно -Да ли да Божић славимо по римокатоличким прорачунима или одвојено од њих.

Новинарске патке овог типа могу временом да допринесу до отупелости по овом питању, тако да се проценат народа који је већ отупео од „Фарме“ и „Парова“ додатно идиотизује по питању потребе очувања своје вере, и постаје равнодушан на свакогодишњу објаву да ће баш следеће године да дође до промене календара.

Западни Срби који живе на територијама где је некада владала Аустроугарска су питање календара озбиљније доживљавали јер су имали искуства са сваковрсним преварама Ватикана у циљу унијаћења. Глајшалтунг, тј. спољашње изједначавање, је једна од метода унијаћења. Други тип глајшалтунга је изједначавање у архитектури цркава (присутно у Војводини), и у начину богослужења (присутно код новотараца).

На крају подсетимо: Бугарска црква, увела је нови (папски) календар 1968. са образложењем да нови календар погодује екуменизму.

Званична Црква, дужна је да себе најпре ослободи од две анатеме под које потпада. Једна је анатема Седмог васељенског Сабора, која одређује: „онај ко било које предање писано или усмено одбацује – нека је анатема“.

Свети Први Васељенски Сабор од 318 Богоносних Отаца, предао нам је стари календар. Нови је предао папа Григорије и масон Мелетије Метаксакис. Званична Црква га је прихватила без тешкоћа, презрела је и преступила предање Првог Васељенског Сабора, дакле, потпала је под горњу анатему Седмог Васељенског Сабора, и под следећу Анатему истога Сабора: „свима противно учењу и примерима Преславних Светих Отаца новотаријама или учењима, или која ће после овога бити учињена, анатема три пута.“

-Старац Филотеј Зервакос

Извор: Православље живот вечни