Једна немила тема је поново пред крај ове године промолила своје ружно лице у наше породице. Ради се о предлогу новог Закона – тај закон се назива Закон о родној равноправности. Како „Курир“, „РТС“ и „Новости“ извештавају (погледати линк овде), министарка и потпредседница Владе Зорана Михајловић најављује да ће предлог Закона о родној равноправности проћи до краја ове 2015. године скупштинску процедуру.
У јавности представници власти (посебно потпредседница Владе Зорана Михаловић) овај нови Закон представљају као Закон који ће тобоже спречити насиље над женама, омогућити женама исте плате за исте професионалне позиције као мушкарцима, као и да ће спречити послодавце да условљавају жене да не могу да остану трудне и рађају децу.
Међутим, то је само параван којим се неупућеним људима у ову тематику покушава протурити геј идеологија. Ево зашто и ево како:
– Сам назив „родна равноправност“ је нешто што српски језик не познаје као концепт и то је термин изведен из тзв. родне теорије (теорије по којој човек може да се роди као мушко или женско – тј. да има мушке или женске гениталије те да припада мушком или женском полу, али да по „роду“ , по томе како се особа „осећа изнутра“ – може бити мушко, женско, нешто треће). По роду и тзв. родном идентитету особа може бити : хетеросексуалац, хетеросексуалка, хомосексуалац, хомосексуалка, бисексуалац, бисесксуалка, трансродна особа (мушкарац који се осећа као жена изнутра, жена која се осећа као мушкарац изнутра…), транссексуална особа, пансексуалац, интерсексуалац, Квир (особа која воли сексуалне изопачености, eng. Queer)… и многе друге варијације. Најекстремнији поборници ове теорије сматрају да ових тзв. „родова“ и тзв. „родних идентитета“ има онолико колико има људи.
– У Србији је од 2009. године на снази Закон о равноправности полова – такав термин, „равноправност полова“, не припада родној теорији, џендер идеологији и геј идеологији, јер јасно указује да особе могу бити жене или мушкарци (пол и род су овде синоними), и да жене треба да имају једнака права као и мушкарци, и обрнуто. Тај Закон сасвим лепо покрива сва поља везана за равноправност мушкараца и жена у друштву и нема га потребе мењати.
– Тему насиља над женама о чему на сва уста Зорана Михајловић говори као о кључном разлогу за овај нови Закон) сасвим добро покрива Кривични законик Републике Србије. Особа која је починилац насиља над женама подлеже овом закону и сходно томе бива санкционисана. Тако да нема потребе измишљати нови Закон када већ постоји Закон који уређује ту специфичну и врло важну област.
Као доказ да овај нови предлог закона који уз то мења и своје име у „родна равноправност“ (уместо „равноправност полова“) промовише геј идеологију, да је антипородичан и да се не бори ни за какву равноправност жена, већ да је то само параван за наивне и неупућене (а ко би уопште и стигао да се упућује у све ове небулозе којима нас наша власт засипа изнова и изнова) прочитајте у тексту који следи.
„Двери“ су прошлог фебруара ове године упутиле оштру критику Заштитнику грађана Саши Јанковићу пошто је он предлагач овог Закона о родној равноправности. У тексту ћете прочитати на разумљивом језику на који начин се под видом заштите жена од насиља и тражења једнаких плата за исте позиције покушава протурити геј идеологија нашој деци и остатку друштва.
Такође вас упућујемо да поново прочитате наш текст о овој теми :
О идеологији хомосексуализма (ЛГБТ) – зашто је битно да о томе зна сваки православни хришћанин?
ПравославниРодитељ.орг
***
Јанковићу, даље руке од наше деце!
Нови Закон под именом Закон о родној равноправности, који се убрзано припрема и чији предлог се већ налази на сајту Заштитника грађана одређује управо то – да се геј идеологија може несметано промовисати у школама. Неће проћи!
Заштитник (изгледа, само одређених) грађана Саша Јанковић одлучио је да геј идеолозима на поклон да наше школство и нашу децу.
Такорећи, на тацни.
Звучи невероватно?
Погледајмо о чему се ради:
Нови Закон под именом Закон о родној равноправности, који се убрзано припрема и чији предлог се већ налази на сајту Заштитника грађана одређује управо то – да се геј идеологија може несметано промовисати у школама. И то, не само да се може промовисати, него је Заштитник отишао и корак даље – предлаже у овом Закону да се геј идеологија мора промовисати кроз школски систем – свој деци без изузетка!
Без обзира на то какве моралне вредности и верска или филозофска уверења родитељи те исте деце имају.
Да није истинито, звучало би невероватно!
Да видимо како гласе ти чланови овог фамозног будућег Закона о родној равноправности:
«Родна равноправност у образовању – наставни планови и програми
Члан 56.
Васпитање и образовање о родној равноправности је саставни део предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења.
Органи јавне власти, односно образовне установе, у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школских простора и опреме, дужне су да укључе садржаје везане за родну равноправност.
У наставним плановима и програмима, односно студијским програмима на свим нивоима васпитања и образовања обезбеђује се васпитање и стицање знања о родној равноправности, обавезно стицање знања из области сексуалног образовања и репродуктивног здравља, промовишу многострукости и вишеслојности људских идентитета и тачан приказ истополне сексуално-емотивне оријентације, трансродности, трансполности и интерсексуалности, индивидуалност, солидарност и креативност, недискриминација, ненасилна култура, негује свест о различитостима и развија не дискриминаторна пракса у циљу превазилажења родних стереотипа и предрасуда и поштовања родне равноправности.
У наставне планове и програме образовних установа на којима се образује наставни кадар,поред садржаја из става2 овог члана обавезно се укључују и садржаји који повећавају осетљивост за родни садржај наставног материјала и наставне праксе
Посебне мере у области васпитања, образовања и науке
Члан 57.
Органи јавне власти односно образовне установе, у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школског простора и опреме, усвајају посебне мере.
Посебне мере укључују:
1) интегрисање родне равноправности у наставне планове и програме образовних институција на којима се образује наставни кадар;
2) коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном процесу;
3) процењивање уџбеника и приручника из перспективе њиховог директног и посредног родног садржаја;
4) континуирано стручно усавршавање наставног кадра и укључивање садржаја о родној равноправности, политици једнаких могућности и посебним мерама, људским и мањинским правима и правима детета, дискриминацији, насиљу у породици и насиљу према женама;
5) подизање осетљивости за родни садржај наставног материјала и наставне праксе;
6) у садржаје и методику рада у оквиру Грађанског васпитања укључити радионице о родној равноправности, облицима дискриминације, насиљу у породици; различитим сексуалним оријентацијама;
…
14) коришћење родно осетљивог језика у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцима.
Посебне мере из става 1 овог члана не сматрају се дискриминацијом.»
Дакле, лепо кажу ови чланови – свима, свој деци од вртића до факултета, морају да се предају лекције о «хомосексуалној – емотивној вези» , «многострукости и слојевитости људских идентитета», «трансродности», «сексуалним оријентацијама», «интерсексуалности» и свим другим измишљотинама главне полазишне теорије свих геј-идеолога на свету – тзв. Теорије родова (енг. Gender theory).
Верујемо да већина наших породица у Србији за пола ових термина није никада ни чула.
Е, па, драги родитељи, Заштитник (неких) грађана Саша Јанковић ће се потрудити да о овоме сазнају ваша деца пре вас и без обзира на вас!
Сазнаће да је хомосексуалност нормална варијација људске сексуалности, сазнаће да је сасвим у реду уколико са 11 година имају дилему да ли се осећају као дечаци или девојчице, и да то тело са којим су се родили нема никакве везе са оним како се они унутра осећају као мушко или женско или … нешто треће.
Сазнаће да је сасвим у реду бити бисексуалан и да је привлачност према истом полу или жеља дечака да се облаче у женску одећу нешто са чим су се родили само нико од њихових неуких и затуцаних родитеља нису знали да им ту „истину“ кажу. Али, срећом по нашу децу, рећи ће им се у школи.
Кога брига шта родитељи мисле када је у питању одгајање сопствене деце у њиховом најбољем интересу? Заштитника грађана сигурно не.
Али, има некога ко ипак брине и заиста штити родитеље и њихову децу од инвазије геј идеолога – пре свега Устав Републике Србије, а онда и , на ваше и наше изненађење – и Европски суд за људска права.
Идемо редом:
Устав Републике Србије каже (члан 43.):
„Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.“
Дакле, не пише да Саша Јанковић и његова геј лобистичка клика има право да НАШОЈ деци обезбеди верско и морално образовање у складу са ЊИХОВИМ уверењима.
Жао нам је, Јанковићу!
А друго, низ пресуда Европског суда за људска права (Јанковићу, запиши и провери) показује да овај Суд јасно уважава примарно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим моралним и верским уверењима, као и забрани наметања деци уверења која нису у складу са уверењима њихових родитеља:
а) „Белгијски језички случај“ – пресуда од 23. 07. 1968. године
б) „Кјелдсен и др. против Данске“ – пресуда од 07. 12. 1976. године
в) „Кампбел и Косанс против Уједињеног Краљевства“ – пресуда од 25. 02. 1982. године
г) „Фолгеро и др. против Норвешке“ – пресуда од 29. 06. 2007. године
д) „Бернард против Луксембурга“ – пресуда од 08. 09. 1993. године
ђ) „Лаутси и др. против Италије“ – пресуда Великог Савета од 18. 03. 2011. године
Дакле, Чланови 56. и 57. предложеног Модела Закона се директно сукобљавају не само са Уставом Републике Србије, већ и са концептом људских права каквим га тумачи и штити Европски суд за људска права.
И за крај, још једна невероватна ствар коју Заштитник (сада већ знамо тачно којих) грађана Саша Јанковић овим Законом предлаже:
Да децу могу усвојити и појединци без обзира на брачно стање!
Да, стварно тако пише. А ко су ти појединци који нису у «брачном стању» а хтели би да усвоје дете? Јавља ли вам се нека идеја? Наравно, овде се не говори о дуготрајним ванбрачним заједницама једног мушкарца и једне жене, него се врло лукаво полако отвара простор да ИСТОПОЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ (два «појединца» или две «појединке») могу усвојити децу.
Невероватно? Да чујемо како гласи тај члан Јанковићевог геј-Модела Закона о родној равноправности:
«Усвојење
Члан 53.
Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање .»
Заштитник (ЛГБТ) грађана Саша Јанковић изгледа није упознат са тим да ниједна релевантна наука (медицина, психологија, психијатрија, педагогија) не заступа став да је за раст и развој дечије личности позитивно, пожељно нити једнако добро да буду усвојени од стране појединаца који нису у брачној заједници. Напротив, ове научне дисциплине заступају став да је најздравија клима за раст и развој деце управо брачна заједница (коју чине, да се подсетимо, један мушкарац и једна жена, према Уставу Републике Србије).
Предлажући у овом члану нешто што није у складу са најбољим интересом детета је у директном сукобу за Конвенцијом о правима детета (усвојеној на Генералној скупштини УН, 20. новембра 1989.)
Поставља се питање коме да се пожалимо да нам помогне да заштитимо своју децу када се угрожава њихов најбољи интерес – Заштитнику грађана Саши Јанковићу?
Хвала, не бисмо!
Јанковићу, даље руке од наше деце и школе! Немој нас више штитити!
Геј Закон неће проћи!
Детаљну критику овог Модела (геј) Закона о родној равноправности можете прочитати у документу послатом Заштитнику грађана
Извор: Двери Српске
Чланак преузет са: ФБРепортер
