Вербић: Веронауком и грађанским васпитањем поделили смо ђаке

БЕОГРАД – Министар просвете Срђан Вербић сматра да је увођењем изборних предмета попут веронауке и грађанског васпитања уведена сегрегација у школама, да се њима ђаци раздвајају, иако је, како каже, циљ да се у школама боримо против дискриминације.

Вербић: Треба урадити ревизију свих предмета

„Очигледно нисмо урадили посао како треба“, оценио је у изјави Танјугу министар просвете, науке и технолошког развоја, који као проблем види и то што наставници не обраћају довољно пажње на циљеве образовања који су планирани, него се, како каже, „држе онога што је у програму или још горе, онога што је уџбеницима“.

Поделу међу ђацима, о којој говори, министар објашњава тиме да у сваком сваком разреду има отприлике 30 деце, а да се онда они опредељујући се за изборни предмет поделе на групе од по 15 или по 10…

„Дакле, ми смо ти који смо их поделили, а у вишејезичним срединама, ситуација је још озбиљнија, јер ту се поделе на групу која учи православну веронауку и групу која учи, рецимо, исламску веронауку и трећа група, која иде на грађанско васпитање. Ми смо ти који смо направили предмете и који утичемо да имамо сегрегацију у школама“, рекао је министар просвете.

А, како каже, управо с намером да се бори против дискриминације настала је идеја о увођењу тих предмета, под условом да су циљеви обавезних изборних предмета да развијају толеранцију, разумевање, разумевање других култура, религија. Зато би, каже министар, требало више пажње да се посвети прављењу програма свих предмета.

„Нама је заиста небитно у ком предмету се развија толеранција, битно је да је развијемо. Мислим да би цела ова дискусија требало да се преведе на терен садржаја, дакле шта ми то желимо да наши ђаци уче, а не из којих предмета“, истакао је Вербић.

Према његовим речима, уколико не може да се постигне сагласност да ли је предмет добар, или није, да ли је адекватан кадар, да ли су довољно обучени људи да се баве тим темама, онда треба да се прича пре свега о терминима активности и терминима садржаја.

Наиме, Вербић сматра да се сувише прича о броју часова и о предметима, а врло мало о томе шта би требало да буде садржај, односно које су све активности у оквиру појединих предмета.

„Од тога морамо да се одвојимо, не можемо да размишљамо само о терминима предмета, морамо да размишљамо о терминима садржаја, какве вештине треба да имају ти млади људи. О томе треба да размишљамо, то треба да буде садржај било ког предмета“, каже министар просвете.

Према његовом мишљењу, теме које се тичу толеранције, дискриминације, како не направити сегрегацију у одељењима, у друштву, изузетно су осетљиве и баш зато би требало да их предају најбољи наставници.

„Дакле, то није за било ког наставника. Он мора да буде добро обучен за тај посао, мора да има самопоуздање, да влада ситуацијом“, рекао је Вербић и додао да, уколико постоји обавезан број предмета, онда тај број не сме да се пробија.

Министар сматра да је јако битно дефинисати шта желимо да наши ђаци знају кад изађу из школе, које вештине да имају и како да се понашају и истиче да се онда у складу са тим морају правити сви предмети.

Како је истакао, сама идеја да се уради ревизија предмета грађанско васпитање и веронаука, део је једне опште приче где треба урадити ревизију свих предмета, те да се та ревизија мора урадити у складу са тим шта желимо да буде исход.

„Ми за већину предмета имамо већ дефинисане исходе, али се и даље наставници држе онога што је у програму, или још горе, онога што је у уџбенику, не обраћајући пажњу да ли испуњавају оне исходе који су зацртани и који би требало да буду циљ свима њима, и ђацима и наставницима, родитељима“, рекао је Вербић.

Додаје да смо сви заједно у томе и заједно треба да остваримо и те исходе и циљеве и у складу са тим „препакујемо“ оно што су нам сада предмети.

„Уосталом, ми видимо да у многим земљама предмети полако нестају, остају само активности, јер је небитно на ком се то предмету ради, битно је шта се ради“, уверен је министар просвете.

Вербић је раније на конститутивној седници Националног просветног савета предложио да се изборни предмети веронаука и грађанско васпитање похађају у четири разреда основне школе, уместо у свих 12 као сада, а о том ће предлогу одлучивати Завод за унапређивање образовања и васпитања и Национални просветни савет.

Веронаука и грађанско васпитање су као изборни предмети уведени пре 15 година и за све то време нису урађене анализе учинка тих предмета нити домета у образовању деце која изборне предмете похађају кроз основно и средње школовање.

Извор: ТАНЈУГ