Преподобни Сава Освећени

категорија Православље / дана 18/12/2015 у 10:05 часова /

Незнатно село Муталаск у области Кападокијској постало је знаменито по овоме великом светилу цркве православне. Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У осмој години напустио дом родитељски и замонашио се у оближњој обитељи, званој Флавијанова. После 10 година пређе у Палестинске манастире, и ту се најдуже задржи у обитељи светог Јевтимија Великог (в. 20. јануар) и Теоктиста. Прозорљиви Јевтимије прорече за њега, да ће бити славан монах и наставник монасима, и да ће основати лавру већу од свих лаври тога времена. По смрти светог Јевтимија удаљи се Сава у пустињу, где у једној пештери, коју му ангел Божји исказа, проведе као отшелник пет година. После тога, када он поста савршен монах, почеше се, по Промислу Божјем, скупљати око њега многи желатељи духовног живота. Убрзо их се скупи тако велики број, да је Сава морао зидати и цркву и келије многе. Дођоше му и неки Јермени, којима он одреди пештеру, где ће служити на јерменском језику. Када му отац умре, дође му његова остарела мајка Софија, коју он замонаши, и даде јој келију даље од свог манастира, где се она подвизаваше до краја живота. Многе напасти претрпе овај свети отац од блиских људи, од јеретика и од демона. Но он све побеђиваше, и то: блиске људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим православним вероисповедањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ. Нарочито је велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, где је основао други свој манастир. Основао је свега седам манастира. Он и Теодосије Велики, његов сусед, сматрани су највећим светилима и стубовима Православља на Истоку. Цареве и патријархе они су исправљали у вери, а свима и свакоме служили примером смерности светитељске и чудесне силе Божје. После трудног и много плодног живота упокоји се свети Сава 532. године у деведесет четвртој години живота. Између многих других чудотворних и добрих дела нека буде споменуто само то, да је он први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина Јерусалимске цркве.

  

По предању: Свети Сава Освећени јерусалимски, пре него се благоупокојио (крајем шестог века) својој братији оставио је аманет да му поред гроба причврсте његов игумански штап – „патерицу“. И прорекао је да ће једног дана доћи са запада млади монах племенитог рода. Док се он буде клањао гробу светог Саве Освећеног, пашће на тло причвршћени штап. При одласку да се дарује „патерицом“ и чудотворном иконом Богородице Млекопитатељице. Јован Дамаскин (тихујући у цркви Светог Саве Освећеног у палестинској пустињи близу Јерусалима) оставио је завештање да се том „монаху племенитог рода“ као благослов дарује и његова икона Богородице Тројеручице.

При првој посети Светој земљи 1217. године Свети Сава се, по записима Доментијана и Теодосија, „поклонио у Витлејему, у Светом Сиону, у Светињи над светињама, у Гетсиманији, на Гори Јелеонској, у Галилеји, у посници Господњој… и у лаври Светог оца Саве“, у којој је игумански штап Светог Саве јерусалимског пао на тло, док се српски монах Сава клањао његовом гробу. Млађи монаси нису знали да се тог часа испуњава пророчанство Светог Саве Освећеног. Подигли су штап, а он је док су га још чврсто држали поново пао. Паника и страх су завладали монасима. Тражили су помоћ од старијих. Неко од њих се присетио већ заборављеног завештања (од пре шест-седам векова). Изненађење је учинило да их испуне сумња и недоумица. Одлучили су да ћуте и да сачекају сутрашње Савино поклоњење гробу ктитора. Штап је и сутра по трећи пут пао пред српским монахом. Више није било двојбе и монаси су даровали младог посетиоца „патерицом“, иконом Богородице Млекопитатељице и иконом Богородице Тројеручице. Тројеручицу је однео у Хиландар. Млекопитатељицу у испосницу у Кареји. А игумански штап Светог Саве Освећеног у карејску келију Преображења (под патронатом Хиландара), коју до данас сви зову „Патерица“.

Извор: Православље живот вечни