Мученици нашег времена

Ова страна је посвећена нашим монасима оцу Харитону и оцу Стефану убијенима од стране албанских терориста током крвавих последица рата на Косову. Они су били отети и убијени само због тога сто су православни српски монаси. Њиховом мученичком смрћу страдали су за Христа са много других побијених православних Срба и више од 100 порушених и оскрнављених православних цркава на Косову и Метохији. Нека почивају у миру уз Господа којег су толико волели.


О. Харитон Лукић
(1960-1999)

Отац Харитон Лукић био је монах у манастиру Светих Архангела код Призрена. Рођен је 21.новембра 1960.г. у централној Србији, а замонашио се на Косову 1995. Отац Харитон је киднапован 16.јуна на улицама Призрена од стране наоружаних лица који су носили униформе ОВК и њихове симболе на себи.
У исто време трупе немачког КФОР-а су већ ушле у Призрен. Нажалост њих су пратиле оружане банде ОВК терориста који су убили и киднаповали на десетине Срба у граду у тих неколико првих дана од доласка КФОР-а.
Тело оца Харитона је нађено 8.августа 2000.г. у близини Призрена обезглављено и тешко унакажено док глава оца Харитона још увек није нађена.
Према извештају вештака остаци оца Харитона су нађени у необележеном гробу на гробљу албанског села Тусус у близини Призрена. Постоје многи докази да је тело било остављено непокопано после убиства, јер је преостао само костур. Неколико ребара су била поломљена као и лева рука, а недостају глава и неколико кичмених пршљенова. Тело је нађено у одећи која је приказана на доњим фотографијама. Утврђено је да му је прслук расечен са предње стране што би могло указати да је оцу Харитону стомак био распорен, а рупе у пределу срца коју су нађене да је избоден ножем. У сваком случају ради се о болној смрти. Уз његову одећу изтражитељи су нашли и његову личну карту и бројаницу. Сви докази као и извештај вештака су већ предати истражитељима међународног суда за ратне злочине у Хагу који би требало да наставе са истрагом овог злочина.

 
монашење оца Харитона

одећа о.Харитона

лична карта и бројаница о.Харитона

 

Untitled
братство манастира Светих Архангела, о.Харитон стоји други са леве, 1998.г.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ ОЧЕ ХАРИТОНЕ

Слике са опела, Грачаница, 12.новембар 2000.г.


(mali pomen i opelo)

 

(grob Prepodobnomučenika Haritona)

Свети новомучениче Харитоне моли Бога за нас!

 

Отац Стефан Пуљић

Осим оца Харитона још једног клирика наше епархије су отели наоружани побуњеници ОВК-а. Био је то отац Стефан, јеромонах из манастира Будисавци близу Клине. Јеромонаха Стефана, духовника сестринства Пећке Патријаршије који је био на послушању у манастиру Будисавци, Шиптари католици су ухватили између Истока и Ђураковца када је ишао у продавницу у набавку, отет је 19-тог јула 1999.г. Све се то дешавало у присуству шпанских и португалских војника и њиховног војног свештеника. Тукли су га до смрти, а тело му је бачено у напуштен бунар и прекривено лешинама животиња. Његово тело још увек није пронађено.

Историја се понавља

Ове смрти нису први случајеви у којима албански екстремисти и националисти убијају и муче православне свештенике и монахе.Само за време другог светског рата албански нацисти који су припадали Скендербег СС дивизији убили су много свештеника и монаха, оскрнавили много цркава и убили више од 10 000 православних Хришћана на Косову и Метохији. Као и данас и тада је Косово и Метохија била под протекторатом друге земље, тада Мусолинијеве Италије.

Албански нациста убија православног свештеника у Другом светском рату

Албански нацисти су убили на десетине свештеника и монаха укључујући и Епископа рашко-призренског Владимира који је прво послат у затвор у Албанију и тамо затим убијен.

Мученик архиђакон Гаврило Дечански

мучен и убијен од стране комуниста 1952.г.

Оца ђакона Гаврила, сабрата манастира Дечани ухапсили су комунисти након Другог светског рата и мучили у затвору у Пећи. На крају, комунистичке власти су га осудиле као издајника и послале у озлоглашени затвор у Сремској Митровици близу Београда где је преминуо у потпуно нељудским условима. Његов једини грех је био у томе што је пружио отпор безбожним послератним властима које су почеле да прогањају Православну Цркву окарактерисану као назадњачка и антиреволуционарна снага и која је морала нестати у новом комунистичком систему.

 

Извор: Православни форум