Никита Михалков: Ход по минском пољу
Сматрам да човек који свесно иде по минском пољу мора бити спреман за то да изгуби руку, ногу или чак сам живот. И онда не треба да се јада због онога што му се десило.
УДЕС нашег авиона изнад Синајског полуострва је не само свенародна него и светска трагедија, јер иза сваког човека погинулог у тој катастрофи стоји велики број људи – десетине, стотине људи, па и рођаци и познаници.
То су они људи који се подвргавају увек, поготово данас, тој страшној опасности, тим страшним резултатима процветалог терора и непоштовања према људском животу. Нисам случајно рекао „непоштовања“.
Знамо да је сасвим недавно, неславно познати часопис „Шарли ебдо“ тим поводом објавио карикатуру. Томе чак не могу ни да дам оцену. Сматрам да човек који свесно иде по минском пољу мора бити спреман за то да изгуби руку, ногу или чак сам живот. И онда не треба да се јада због онога што му се десило. Он сам иде по том пољу. Бесмислено је и погрешно јадати се и приређивати манифестације поводом ужасне пуцњаве у редакцији тог часописа у јануару ове године. Али сами сте се одлучили на то. И то објашњавате слободом говора и одсуством било каквих моралних кочница у погледу свега, чак и трагедије која се одиграла управо у вашој редакцији. Тиме покушавају да објасне како за нас нема никаквих тајни, забрана. Ми све исмевамо. Али, ништа не остаје некажњено. Наравно, ја никоме не желим зло, али ко зна у какву ситуацију може доспети свако од нас, па и они који у том магазину раде.