ПРАВА ПРИЧА О ЗАСТАВИ НОВОРУСИЈЕ (Превод – Србин.инфо)

Новинар Александар Чаленко (сада ради за Ураина.ру), који је био приморан да напусти Кијев после Евромајдана, објаснио је у својој колумни како се пре две године о застави Новорусије, под којом је милиција Донбаса дошла до великих победа, размишљало  са истомишљеницима:

„Данас на „Фејсбук“ зиду Александра Василиева прочитао сам следеће: „Подсетио ме је „Фејсбук“ како је пре две године Александр Чаленко предложио ширење слике преко друштевених мрежа, а ја сам написао одговарајући „пост“. Заправо све је почело стварањем лога за одређени политички пројекат, али о томе ћу вам све рећи касније.““

Он говори о застави Новорусије. Василев је имао ово на уму када је говорио о слици. Изузетно сам поносан на чињеницу да сам заједно с њим био укључен у стварању онога што је вероватно најлепша застава на земљи.

Не сећам се тачно да ли је то било пре или после првог Маидан, али у чланку на кијевском сајту“From-ua“  централни део Украјине је назван Малорусија, а Југоисточни је назван Новорусија. Не сећам се ко је био аутор ове публикације, али ме је веома задовољио. Од тада сам користио то име.

За мене је југоисточна Украјина постала Новорусија. Оправдање због чега је ова територија треба да буде Руска Федерација, а не Украјину, било је погрешно по мом мишљењу.

У Украјини, у то време, само три црноморске регије су се звале Новорусија – Одеса, Николаев, Херсон, а не територије  од Харкову и Луганска до Бесарабије. Наводно, ако читате историју, Харков није „Новорусија“ историјски гледано, то је „Слободна Украјина“.

Идеја о Новорусији је окупила милионе Руса тек релативно недавно, и све то се десило пред нашим очима.

На почетку 2005. године, одмах након победе на (првом) Мајдану, доњецки историчар, новинар и политички научник, Владимир Корнилов, будући аутор прве историје Доњецк-Криви Рог Републике, питао ме да са њим и бившим Главним тужиоцем Украјине, Генадијем Василиевим, радим као политички стратег. Генадиј Андреевич је из „Держава“ партије [„моћи“ или „државе“ партије – Ј. Арнолдс]. Генадиј је виђен као опозиционар, анти-наранџасте и про-руске партије. Корнилов и ја смо требали да му помогнем.

Позвао сам  из Кијева, Дмитрија Скворцова, да нам се придружи.

Једног данас смо седели у једној од канцеларија „Державе“ у Подлу и схватили смо да нам је неопходна нова застава за странку, спектакуларна застава. У то време званичан стег странке је изгледао овако: „Держава“ је било написано златним црквеним словима на бургунди позадини. Предложио сам да нова застава треба да буде бордо и да „Держава“ лого буде уклоњен. Уместо тога био би крст св. Андреја. Они су ме мање или више подржали.

Затим, сећам се, рекао сам: „Симбол странке би требало да буде …“

А онда ме је Корнилов прекинули и рекао: „Двоглави орао.“

Свима нам се толико допао предлог да смо одмах пристали. Корнилов се сетио да је некада фотографисао капију грчке цркве кој је украшавао орао. Нашли смо ту фотографију, исекли орла и након фотошопирања и скенирања ставили га на заставу. Наши предлози никада нису спроведени у пракси.

Но, тада сам схватио да било који руски покрет у Украјини и уопште све што је политички руско има два симбола: крст Св.Андрије и двоглавог орла.

2011. године у интервјуу или у колумни Сергеја Степанова који је тада радио за „Нови регион,“ предложио сам ово први пут: Југоисточни делови земље дефинитивно треба да се зову Новорусија, и њена застава треба да буде крст Ст. Андрије. Степановом, родом из Севастопоља, веома се свидела идеја.

У новембру 2013. године Еуромајдан је почело. Ја сам се расправљао са политичким научником из Доњецка који је, заједно са мном и Василиевим, био и творац новоруске заставе на „Фејсбуку“ преко анти-Мајдан протеста. Политички научник је предложио да говоримо о југоистоку Украјине. Одговорио сам: „Не у овом случају не би било Украјне на овим просторима. Само Новорусија. Нагласио смо да је југоисточна Украјина историјски руска територија. Политички научник и ја смо се дуго расправљали. Али, сам га на крају убедио.

Он је такође предложио да амблем „југоисточна Украјине“ буде крст са сидром и чекићем. „Не у овом случају“, рекох и почех поново да инсистирам на  двоглавом орлу као симболу заједно са именом Новорусија. Опет смо се расправљали али на крају сам успео да га наговорим.

На крају је супруга Павела Губарева, Катја, насликала садашњи грб Ноборусије са двоглавим орлом и сидором и чекићем.

У тим данима, појавила се застава Новорусије. Ја сам замишљао да ће имати плави крст Св. Андрије са црвеним линијама на белој позадини. Таква је застава руске морнарице. Мислио сам да је то било јасно.

Али политолог и Александар Василиев предложили су да буде црвена, уместо беле позадине, за заставу Новорусије. Црвена је боја Руса. Дакле, наравно било је дивно.

Плави крст требало да буде уоквирен белим пругама. Испоставило се да су боје Новоруске заставе биле идентичне боје руске тробојке и боје руског пролећа.

И 4. децембра 2013. године, узео сам иницијативу „у име јавности“ и апеловао: „Свако ко не прихвата Еуромајдан треба да стави заставу Новорусије на свој „Фејсбук“ профил.“

Сећам се да су неки из редова Еуромајданаца почели да нам прете, рекавши да ће нас прогласити за сепаратисте и да ћемо ићи у затвор за сепаратизам.

Али Евгениј Лешан, бивши комуниста и члан Врховне Раде из Севастопоља, који је стајао на страни Украјине, насмејао и рекао: „Зашто сепаратисти? Оставите ово ‘мало’ алтернативе.“

По његовом мишљењу, ми смо са нашом новоруском заставом били неозбиљни, маргинални и недостојни пажње. Али шест месеци касније, ова „мала алтернатива“ је на тенковима разбила батаљоне украјинске војске у Донбасу.

Најважнији у популаризацији заставе Новорусије током рата били су, с једне стране, Павел Губарев (без њега не би доживела толику популарност у Доњецку и међу милицији) и са дрге стране администрација председника Русије.

О улози управе руског председника говорићу неки други пут.

За све оне који се слажу са овим, молим вас да прихватите моје честитке на другој годишњици.

Извор: fortruss.blogspot.rs/ за СРБИН.ИНФО превео Илија Вуксановић

Извор: СРБИН.ИНФО