Ратко Младић салутирао Додику у Хагу: Изетбеговић увео народ у рат (ФОТО)

ХАГ – Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас свједочећи у Хашком трибуналу на суђењу бившем команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу да су муслимани у БИХ хтјели да наметну своју вољу Србима и Хрватима и прогласе независну Босну и Херцеговину, а да је Алија Изетбеговић увео народ у рат настојећи да остварити доминацију Бошњака на цијелој територији БиХ.

Додик је појаснио да су Срби у БиХ жељели да остану у Југославији, а Хрвати подржавали независност Хрватске, вјерујући да ће јој се припојити и један дио БиХ.

„Одмах након фомирања СДА у БиХ, која је промовисала радикални ислам, напетост је била велика. Као реакцију на формирање СДА формирани су СДС и ХДЗ. Те три партије добиле су 80 одсто подршке гласача и формирале владу. Изгледало је као да ће сачуват и мир, иако је Хрватској већ био рат. Хрватска и Словенија су прогласиле независност и то је значило разбијање Југославије. Партија којој сам ја припадао залагала се за очување Југославије, али ми нисмо били релевантан политички фактор“, рекао је Додик.

Он је додао да су странке на власти формално сарађивале, али да је очигледна била сарадња СДА и ХДЗ-а који су били у коалицији.

„Муслимани су хтјели да наметну своју вољу и Србима и Хрватима и прогласе независну Босну и Херцеговину. Алија Изетбеговић је прекршио принцип конститутивности што је довело до рата. Његов потпис на Дејтонском споразуму је такодје сумњив јер он није био предсједник Босне и Херцеговине како се лажно представљао“, рекао је Додик.

Додик је на почетку суђења одговарајући на питање одбране рекао да је прије рата био предсједник Извршног одбора Општине Лакташи, те да је непосредно прије рата изабран за посланика у Скупштини Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине као члан Савеза реформских снага Анте Марковића.

Додик је рекао да је Изетбеговић као предсједавајући Предсједништва БиХ тражио од парламента да призна Словенију иИ Хрватску, иако то није био усаглашен став Предсједништва, него да став његове партије и њега лично.

“Рекао сам му тада да је злоупотријебио парламент и да не може да износи ставове који нису усаглашени у Предсједништву”, рекао је Додик. Говорећи о раду политичких партија у БиХ, Додик јер рекао да је СДС био за останак у Југославији, док је СДА одмах формирала своје војно оружано партијско крило – Патриотску лигу иако је БиХ била у склопу Југославије чија регуларна војска је била ЈНА. На питање да ли је историја обликовала мишљење у БиХ, Додик је рекао да се историја у БиХ живи и сада, као и онда, те да је занимљиво да народи у БиХ никада у исторји нису били на истој страни због чега је и данас веома тешко да се усагласе.

Говорећи о формирању Скупштине српског народа у БиХ, Додик је рекао да је то био изнуђен потез јер су Срби тражили да на важним питањима не буде прегласавања, али то се настављало.

Говорећи о почетку рата у БиХ, Додик је рекао да је рат почео злочином над српским цивилима у Сијековцу код Брода и убиством српског свата на Башчаршији. На питање да ли је као посланик Скупштине СРБИХ, а касније Скупштине српског народа у БиХ, видио писмени план да се муслимани и Хрвати истјерају са територија које контролишу српске снаге, Додик је рекао да то никада није био ни усмени циљ.

„Напротив било је покушаја да се у НС РС укључе и представници Бошњака са простора Крајине чак сам учествовао у разговору са једним од њих који је прво пристао, а онда отишао са ових простора“, рекао је Додик и касније појаснио да је ријеч о Мевлудину Семеровићу из Козарца. Додик је рекао да је термин етничко чишћење термин који је касније чуо из медија, али да данас са сигурношћу може да каже да потпуно вјерује да политика тог времена није била политика етничког чишћења.

На питање одбране да ли је било емоција у раду Скупштине и жестоких расправа, Додик је рекао да је још у вријеме док Срби нису изашли из Скупштине БиХ у Сребреници убијен посланик Зекић који се враћао са сједнице и да је логично да је послије тога било емотивних иступа.

„Било је емоција, али озбиљни смо људи и знамо да су Скупштини важне одлуке а не дискусије и емоције“, рекао је Додик.

Додик је рекао да је Алија Изетбеговић, убрзо након потписивања Дејтонског споразума у жељи да изнутра реформише Дејтонски споразум, тражио од Уставног суда да се конститутивност народа призна на подручју цијеле БиХ.

„Изетбеговић је поднио апелацију да Уставни суд БиХ прогласи конститутивност Срба, Хрвата и Бошњака на простору читаве БиХ, што је учинио Уставни суд. Тај суд чини девет судија, од чега је шест домаћих и три страна. Против ове одлуке било је четворо домаћих судија, док су тројица странаца и два Бошњака донијела одлуку. Тиме је почело урушавање Дејтонског споразума и баланса који је успостављен тим споразумом са механизмима заштите који су дати конститутивним народима на заједничком нивоу“, рекао је Додик.

Он је казао да је Изетбеговић у ствари укинуо конститутивност загарантовану Уставом, не зато што је промовисао универзална људска права, већ зато што је рачунао да има већину и да муслимани којих је према посљедњем попису 47 одсто, имају већину коју могу да се наметну и другима.

Додик је рекао да данас као резултат такве политике имамо мајоризацију, прије свега, Хрвата у БиХ и покушај да се исто догоди и Србима.

Додик је казао да је главни кривац за рат Алија Изетбеговић, јер је у Парламенту изјавио да је спреман жртвовати мир за независност.

„Референдум о независности је био илегалан, јер је био манифестација политичке воље муслимана. Референдум је био резултат политичке воље али и ароганције Бошњака и Хрвата“, рекао је Додик.

На питање какву је улогу и ефекат имао 15. октобар 1991. године на његову странку, Додик је казао:

“То је био акт унилатералне сецесије. Унилатерална сецесија није подржана ни предвиђена Међународним правом, а и та декларација је била потпуна лаж. БиХ никада није била суверена земља у хисторији. Противно мојим убјеђењима, мојим спознајама о легалитету и легимитету. Био сам разочаран и узнемирен. Партија којој сам припадао престала је постојати, јер се више нисмо могли окупити и доносити заједничке ставове”, истакао је.

На питања да ли је разговарао са колегама у Парламенту других националности, да ли су били свјесни опасности коју је доносила тема оцијепљења, он је рекао да су се „муслимани понашали еуфорично, јер су сматрали су да су надомак државе у којој ће бити одлучујућа већина притом укидајући принципе конститутивности“.

„Сматрали су да с Хрватима имају већину која одлучује. Бошњаци су били увјерени да раде добар посао упркос мајоризацији осталих. Хрвати у БиХ су сматрали да њима није ни важна БиХ колико је важно да се призна проглашење Хрватске као независне државе”, казао је Додик.

Додао је да је одлука о референдуму о независности БиХ потпуно усложнила односе у БиХ и да је донесена без учешћа Срба, не само из СДС-а, него и независних посланика.

Према његовим ријечима, тај „референдум“ организован је на бази крње и неважеће одлуке парламента БиХ.

„Тај референдум одржан је посљедњег дана феруара и 1. марта и на њега су изашли искључиво Бошњаци и Хрвати и статистички их је било 64 одсто. Велика већина гласала је за одлуку о проглашењу самосталне државе. Та одлука није уважила уставни принцип о потреби да се за статусне промјене обезбиједи двотрећинска већина“, нагласио је Додик.

Он је поновио да муслимани и Хрвати нису имали двотрећинску већину да прогласе БиХ независном државом.

„Онда је Алија Изетбеговић рекао да је спреман да жртвује мир за независну БиХ и тиме директно увео народ у рат, односно рат је могао да почне јер га је он и призивао“, рекао је Додик.

Он је нагласио да су суверенитет и независност БиХ, тражени декларацијом СДА, били потпуна лаж.

Додик је подсјетио да је Изетбеговић аутор књиге „Исламска декларација“ у којој је, како тврди, најављена политика залагања за исламско уређење темељено на шеријату тамо гдје су муслимани већина.

Током унакрсног испитивања тужилац Алан Тигер је рекао да је „Исламска декларација“, коју Додик наводи као неку врсту узрока рата у БиХ, у парламенту на Палама први пут поменута тек у октобру 1993. године, на шта му је Додик рекао да покушава оправдати политику коју је заговарао Изетбеговић.

На констатацију тужиоца Тигера како је СДС само тражио оправдање за своје раније припремане акције у циљу одвајања дијелова БиХ Додик је казао како су то само хипотезе.

Додик ће пред Трибуналом свједочити и у уторак.

Младић салутирао Додику