ОБАРАЊЕ руског борбеног авиона изнад Сирије затегло је не само војне, већ и црквене односе. У клину између Русије и Турске, неочекивано, нашао се и Свеправославни сабор, заказан за следећу годину у Истанбулу. Размена оштрих нота и изјава представника двеју сила, поставила је знак питања над одржавањем овог догађаја, најављеног као један од најзначајнијих у новијој историји хришћанства. Српска црква јавно се залаже за одржавање Сабора и припрема се за њега, али, незванично, не би имала ништа против и да он буде одложен.

Иако се руско-турски сукоб одвија ван сфере религије, највећи скуп поглавара православних цркава могао би да буде колатерална штета геополитичких напетости. То се пре свега односи на град на Босфору као место одржавања Сабора, будући да је велико питање да ли ће руски патријарх Кирил пристати да у светлу нових околности борави у Турској. Томе у прилог иде и недавна вест да је руска делегација, задужена за припрему Сабора, отказала долазак у Васељенску патријаршију у Истанбулу.

Један од разлога због којих би Осми васељенски сабор, како се незванично назива, могао да буде одложен јесу и несугласице између његова два кључна актера – Московске и Васељенске патријаршије. Како је договор да се одлуке на заседању доносе искључиво консензусом, већ сада је јасно да око појединих питања, упркос припремним скуповима, не влада потпуно јединство.

Поред питања екуменизма и релација са Ватиканом, које лебди над великим делом православног света, и питање црквене аутономије и њеног стицања могло би да изазове неслагање између два православна блока – руског и васељенског (грчког). Од овог питања зависи будућност низа верских заједница које се боре за овај статус. Међу њима су финска, естонска, америчка, јапанска и кинеска, које имају само аутономију у оквиру других цркава.

У седишту СПЦ кажу да засада нема званичних најава о одлагању Сабора, али и да постоје назнаке, које углавном стижу из Русије. Део руског свештенства отворено се противи учествовању на овако важном скупу у условима тензија у Украјини и Сирији. Могућност одлагања нашу Цркву не узнемирава, будући да постоји ризик да на њему буде суочена са озбиљним искушењима.

– Српска патријаршија сабијена је у својеврсни угао између два блока, који, сваки на свој начин, рачуна на њу – каже, за „Новости“, саговорник из Патријаршије. – Група „словенских“ цркава под снажним је утицајем Москве, док је други „балкански“ блок окупљен око Васељенске патријаршије и Атинске архиепископије. Ситуацију чини деликатном чињеница да је патријарх Иринеј радо виђен у обе групе, које би желеле да подршку СПЦ искористе за своје циљеве.

Ривалство Руса и Грка своје последице може да има и на коначно дефинисање редоследа признавања православних цркава, тзв. диптих. Српска патријаршија је у средишту неслагања ова два блока. Све православне цркве на првих пет места сврставају Васељенску, Александријску, Антиохијску, Јерусалимску и Московску патријаршију. Проблем је, међутим, што се у погледу распореда осталих цркава разликују диптиси Васељенске и Московске патријаршије. По цариградском распореду, на шестом месту је Српска црква, за којом следе Румунска, Бугарска и Грузијска црква.

Редослед којег се придржавају у Руској цркви, међутим, другачији је – на шесто место они сврставају Грузијску цркву, иза које су редом Српска, Румунска и Бугарска патријаршија.

Црквени великодостојници на једном од претходних заједничких православних скупова у Истанбулу

600 ВЛАДИКА НА СКУПУ

ДАТУМ Свеправославног сабора 2016. још није одређен, а као највероватнији термин незванично је помињан празник Тројице. Према првобитном плану, на овом заседању црквених великодостојника требало је да учествује више од 600 владика. Они ће заседати у Цркви Свете Ирине у Истанбулу, месту где су у древној Византији одржавани слични васељенски сабори. Као „први међу једнакима“ скупу ће председавати цариградски патријарх Вартоломеј.

ДЕСЕТ ПРЕДЛОЖЕНИХ ТЕМА

ДЕЛЕГАЦИЈЕ свих признатих православних цркава на припремним заседањима разматрале су десет тема које је формално предложио васељенски патријарх Вартоломеј, а које ће бити на дневном реду Свеправославног сабора. То су:
* Православна дијаспора. Одређење јурисдикције православних заједница ван националних граница
*Процедура признавања статуса црквене аутокефалије
* Процедура признавања црквене аутономије
* Диптих цркава. Правила узајамног канонског признавања православних цркава
* Успостављање заједничког календара празника
* Правила и препреке за вршење свете тајне брака
* Питање поста у савременом свету
* Веза са другим хришћанским конфесијама
* Екуменистички покрет
* Допринос православља у учвршћењу хришћанских идеала света, братства и слободе

Извор: Вечерње новости