Посланици се позабавили чистотом руског језика

Парламентарна странка ЛДПР разрадила је читав систем за чишћење русог језика од страних речи. За почетак се предлаже да се објави специјални речник за раднике медија и политичаре. У њему ће уз сваку реч непрепоручљиву за употребу бити наведен руски аналог.

На пример, уместо термина тендер, посланици предлажу да се искористи реч лицитација, а сејл и шопинг да се замене распродајом и куповином. За кршење нових правила новинаре и чиновнике ће кажњавати новчаном казном у висини од 200 до 1000 долара. Ипак то је само први корак. Даље парламентарци немаравају да унесу измене у Устав: председника ће превести на руски и назвати „управиетљем“, а „градоначелника“ поглаваром. Детаљније о иницијативи за Глас Русије говорио је лидер ЛДПР Владимир Жириновски.

Ми говоримо о коришћењу страних речи уместо постојећих руских. Зашто говорити председник? Може се мислити да Руси немају назив за највишу дужност у земљи. Поглавар, председавајући, руководилац, управитељ. Колико добрих руских речи, и не треба измишљати, све то постоји. Самит људи не схватају. Са једне стране мисле да нисмо довољно развијени, са друге милиони деце деценијама се стиде да питају шта то значи. Перинатални центар – шта је то? Породилиште, ако ћемо руски, и готово. Код нас се на све стране чује естремни – крајњи, колико имамо речи, на пример викенд – слободни дани. Трансфер, торнадо, терор, трејдер – све то није на руском. Ми дајемо речник од 300 речи, послаћемо га свим редакцијама, часописима, издавачким кућама, агенцијама, како би ове речи користили уместо страних. Москоу сити – то је послвни центар у глравном граду, могло би да се каже Москва-сити!

Посланици ЛДПР предлажу становницима земље да сами саопштавају о коришћењу страних речи. Али за сада још није одређен контролни орган, не зна се по ком принципу ће се одређивати кажњавање и шта ће се сматрати јавним наступом. Сва ова питања су изазвала у експертским круговима бурну дискусију. Осим тога, није јасно како ће се бирати стране речи.

Сама по себи идеја је достојна пажње. Ипак немогуће је забранити неке речи једном и заувек. Не може се само тако примењивати насиље према језику, сматра посланик странке Јединствена Русија Алексеј Рјабињин.

Наравно, треба се бринути о очувању нашег језика, о правилности његовог коришћења, посебно се то тиче представника власти. Али број страних позајмица је врло велик, као и у свкаом другом језиу. Многе речи које сматрамо исконски руским су у ствари позајмљене из других језика. Зато је овде потребна опрезност. Покушаји насилне регламентације коришћења говора и језика никада нису до добра доводили.

Да ли да се стране речи забране или не? Пре него што се да једнозначни одговор на ово птиање, проблем треба да проуче лингвисти и филолози. Треба обратити пажњу и на страно искуство. сличан закон о забрани страних пречи је био донет у Француској још почетком 90-их. Он до данас изазива много спорова. Закон је усмерен искључиво против англицизама у реклами и званичним документима. Броба за чистоту говора се води и у франкофоној провинцији Квебек у Канади. Ипак за сада није пошло за руком да се потпуно очисти говор од страних речи.

Глас Русије